Nije ovo prvi put da nas Vučić gura pod kamen. Gurao nas je pod isti ili neki drugi kamen i onomad, 2022, kada je počeo rat u Ukrajini. Da ne biramo stranu, rekao je, bolje je da se sklonimo pod kamen. Da se pravimo mrtvi, to je u stvari rekao. Pod kamen se polažu mrtvaci, pa bi tako Vučić i Srbiju da (moralno) ubije i položi je ispod kamena. Kao da već nije ubijena: s Vučićem na čelu, Srbija je moralno odavno mrtva.

Kaže Vučić u stvari – da izračunamo na koju ćemo stranu, za sad se ne vidi jasno ko je jači. Do tad, kamen. I laže, naravno. Jer i te 2022, on je rekao, hoćemo li na stranu Ukrajine ili Rusije, nije dobro da sad biramo, još se ništa ne vidi, pa hajmo pod – kamen. A zapravo je rekao, staćemo uz Rusiju, ali je moralno to pogrešan izbor, pa ćemo se praviti mrtvi, a zapravo ćemo šeretski namigivati (i sve ostalo što treba) Rusiji.

Istrošio se Vučić, ima još samo kamenje da ponudi. Utoliko je postao krajnje nezanimljiv. Važno je nešto drugo, i na to je pažnju lepo skrenuo Mijat Lakićević – to vam je kao da u osvit 2. svetskog rata birate stranu. Možemo se opet poigrati: zamislimo Vučića 1939/40 u Jugoslaviji (da, da, Jugoslaviji, nije to tad bila Srbija) – šta bira naš šahista. Možda bi rekao, a da se sklonimo pod kamen, dok šeretski namiguje (i radi sve ostalo što pomisli da treba da bi se dodvorio) fašistima.

Preterao sam, nisu ovo ta (epska) vremena. Zar? Evo, manimo se dosadnog (pod kamen, pod kamen) Vučića. Uzmimo Trumpa: vi Evropljani (sumnjam da je mislio samo na Dance) danas biste govorili nemački i nešto malo japanskog da........

© Peščanik