Malo šta je u Srbiji pod tako strogim nadzorom kao što su udžbenici. Čitalac to naravno sve zna. Ali, tekuća kampanja za novi komplet udžbenika iz takozvanih nacionalnih predmeta mogla bi da ga poljulja u toj sigurnosti. Pa ćemo samo kratko da ponovimo ono što svi već odavno znaju.

Udžbenici se prave za već usvojene programe. Dakle, prvo ide program, pa tek onda udžbenik. Oni što prave programe potpuno su nezavisni od autora udžbenika. Obrnuto ne važi: autori udžbenika sasvim zavise od programa. Programi zadaju šta mora da se nađe u udžbenicima.

Pošto se osmisle programi, propisuje se sadržaj udžbenika. Čitalac sad već zna, podsetio se, oni što propisuju sadržaj udžbenika potpuno su nezavisni od autora udžbenika. Ali – tako je – obrnuto ne važi: autori udžbenika sasvim su zavisni od propisanog sadržaja za udžbenike.

Dobro, imamo program, propisali smo sadržaj i sada autori mogu da naprave udžbenik unutar tih jasno povučenih okvira, i samo unutar njih. Samo što ni tu nije kraj zavisnosti – jednom kada naprave udžbenik, on ide na procenu i odobrenje pre nego što uđe – ili ne uđe – u škole.

To sveprožimajuće nadzorno oko, koje stoji na početku, na sredini i na kraju procesa izrade udžbenika jeste u stvari samo ministarstvo prosvete. Ono sastavlja programe, ono propisuje sadržaj i ono daje odobrenja za udžbenike. Ono je jedini samostalni akter u polju obrazovanja uopšte i u polju izrade udžbenika posebno.

Autori udžbenika tako uopšte i nisu autori. Jedni pravi autor je samo........

© Peščanik