Ovo nije odgovor na odgovor Đura Macuta na tekst Ljubodraga Stojadinovića o Đuri Macutu, to jest o predsedniku vlade koji to zapravo nije, dakle predsednik vlade. Ovo je analiza tog odgovora, što bi se reklo, korak po korak, da bi se pokazalo kako Macut laže. I odmah da dodam, sasvim je nebitno da li sam Macut laže ili ne laže u svom odgovoru, da li je i inače lažov ili nije, njegovo laganje nadilazi njegovu ličnost i treba ga videti kao karakteristiku režima čiji je on samo jedan nebitan deo.

Dobro, u pravu je čitalac, svi iz ovog režima redom bezočno lažu, zašto još jedan tekst o tome? Istina, ali utoliko je Macut sam po sebi ipak nešto zanimljiviji: dok njegove režimske kolege lažu bezočno kao i on, ipak se ne trude da zvuče ozbiljno, umalo da ne kažem – uzvišeno. A Macut radi baš to – laže s visine. Jer on je ipak lekar, profesor, on zna šta govori, stalo mu je do činjenica, a i važno mu je šta drugi misle o njemu kao predsedniku vlade i želi razgovor zasnovan na utemeljenim argumentima – sve tako laže Macut.

Jer, reci čitaoče, kad je jedan predsednik vlade u poslednjoj deceniji i po seo i napisao odgovor na tekst jednog komentatora naše svakodnevnice? Bilo je prilika kada bi usput zalepili šamarčinu nekom ko se usudio da ih kritikuje, to pamtimo, ali baš da sednu i odgovore, koliko ja pamtim, nije se događalo. Možemo sad nagađati da je EU pritisla režim pretnjom da će zaustaviti novac namenjen za Srbiju, i sad neki iz redova režima (nova lica u njihovim redovima) glume demokratiju. Ako je to po sredi, onda vredi pokazati da u njihovom tobožnjem trudu nema demokratije ni u tragovima.

Istina je da je Stojadinović sklon ironiji i literarizaciji svojih komentara, što je Macut – eto koristi od njegovih škola – tačno prepoznao. Ali je onda to odmah izvrnuo naglavce i poentirao – u toj literarizaciji i ironiji nema dokaza, Stojadinovićeve tvrdnje iako književno efektne (Macut će reći – tabloidne, ej, tabloidne, reče kralj tabloida… ne, ne mislim na Macuta, nego na onoga koji progovara iz njega), vise u vakuumu jer su odvojene od realnosti.

Eh, Macute, pa ipak ti odgovaraš Stojadinoviću na N1. Ako si već i pročitao Stojadinovića, trebalo je da baciš pogled i na kontekst u kome se njegov tekst pojavio. U tom kontekstu brdo je dokaza za Stojadinovićev tekst. Pomognimo Macutu, pročitajmo zajedno s njim i Stojadinovićev i njegov tekst, i to baš u kontekstu medija kome za vreme Macutovog mandata, pod ministrom informisanja koga Macut po svaku cenu brani, preti gašenje, a ako ne baš gašenje onda temeljna transformacija iz informativnog medija u – ništa.

Osnovna teza Stojadinovićevog teksta povodom godinu dana Macutove vlade je jasna i nije ni ironična ni literarizovana. Stojadinović doslovno kaže – Macut nije predsednik vlade, on samo glumi predsednika vlade. Macut kaže, to nije tačno, ja jesam predsednik vlade i prihvatio sam da to budem jer imam čast, integritet i kompetencije da to budem. Ja sad nisam kao Stojadinović, nisam ironičan i ne literarizujem Macutov odgovor, on je stvarno to rekao. Ali, iako je to rekao, mi opet znamo da je on samo lutka, to jest usta trbuhozborca koji progovara iz njega.

Macut kaže – dokaze, dajte mi dokaze. Eh, Macute, bolje ti je da budeš lutka, jer ako svojom čašću, integritetom i kompetencijama stojiš iza svega što se dogodilo u protekloj godini, onda ćeš ti odgovarati za sva nedela za koja svi verujemo i znamo da ih nisi ti ni smislio ni sproveo. Koja nedela, kaže Macut, dokaze mi dajte. Dobro, da se držimo univerziteta, koji mu, tako kaže Macut, leži na srcu. Cepanje Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu, mimo zakona, mimo volje zaposlenih, s odobrenjem i pod zaštitom Macutovog ministra prosvete.

Eh, koga briga za jedan fakultet ili univerzitet, reći će ozlojeđeni čitalac. Dobro, prebijanja i hapšenja studenata, mimo zakona. Otpuštanja nastavnika i profesora, mimo zakona. Je l to za jednog akademskog radnika kao što je Macut zvuči malo ozbiljnije? I ne baš. Dobro, ministar kulture pod optužbom da je zloupotrebio položaj da bi omogućio da se ruši jedno kulturno dobro, kako to zvuči Macutu? Ili, evo još jednog nasumično izabranog primera – lokalni izbori kao objava rata vlasti protiv žitelja Srbije, i sve to dok je Macut predsednik vlade.

Neko drugi, upućeniji od mene u druge oblasti, nabrojao bi druge primere (NIS, recimo, šta Macut kao predsednik vlade ima da kaže o NIS-u), ali sasvim je moguće da ni to za Macuta ne bi bili dokazi da se u njegovom mandatu – sad ćemo literarizovati – događaju svinjarije. I to svinjarije za koje je očigledno da on ne stoji iza njih. Pa ipak, on kao čovek od časti i integriteta, a još i s kompetencijama, spreman je da to vidi kao svoja dela i položi račun za njih. Tako se barem može shvatiti iz njegovog odgovora.

(Vidi čitalac, nisam ni pomenuo ulazak policije u zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, na šta bi Macut po prirodi stvari morao biti osetljiv.)

Dalje, kaže Stojadinović, ne samo što je Macut lutka na koncima – grinjola se to zove – nego ni ta vlada, ko god da je vodi (ovde se pravimo naivni), nije ništa uradila u protekloj godini. Jeste, odgovora Macut, al Stojadinović ne želi to da vidi. Što pokazuje da je Macut samo delimično dobar čitalac. Jer kad Stojadinović kaže ništa, on u stvari govori o Macutu bolje nego što ovaj zaslužuje. Jer, precizno bi bilo reći, nije uradila ništa dobro. A uradila je mnogo toga loše. Deo smo ovde već nabrojali, a za ostatak neka čitalac pusti u nabrajanju sebi na volju.

Ali, ne da se Macut, kako ništa nije uradila, pa evo, vratili su se studenti i profesori na nastavu, a kad sam došao na mesto predsednika vlade bila je blokada. Što bi ljudi rekli, čega se pametan stidi… Jer, kako su se vratili? Vratili su se pod pretnjom da će ne samo ostati bez svojih plata (šta god neko o tome da misli, to jeste ozbiljna, egzistencijalna pretnja) nego će biti pregažene, dakle ugašene i škole u kojima rade. Isto je bilo i s nastavnicima. U želji da sačuvaju i vlastite živote i svoje institucije, profesori i studenti se vraćaju na nastavu.

Macut to računa kao uspeh, meni to izgleda kao – svinjarija. Ali, neka bude da je uspeh. Pošto je postigao uspeh, šta radi Macut sa svojom vladom? Sveti se, naravno, šta drugo očekivati od radikalske pameti. Pa smenjuje direktore u školama, pritiska dekane na fakultetima, otpušta nastavnike i profesore. Ponosan je Macut na taj svoj rad. Hajde da to kažemo ovako, razilaze se u mišljenju o kvalitetu mera vlade Stojadinović i Macut, a neka čitalac sam izabere čije mu je mišljenje od ta dva bliže.

Konačno, kaže Stojadinović, u Macutovoj vladi su sve same hulje. Zapravo, ne kaže tako Stojadinović, nego ja sad literarizujem njegove sudove o ministrima. Na šta Macut kaže, dokaze ti meni daj. Ovako Macut: „Što se tiče kvalifikacija mojih saradnika, Vaš tekst obiluje teškim optužbama, ali oskudeva u dokazima.“ Ooo, kako je fin Macut, bez ironije i literarizacije, samo gola laž kod njega, i još – dajte dokaze, kao da dokaza nema i kao da nisu svima, ali baš svima dobro poznati.

Kaže Stojadinović: 1) Ivica Dačić, kao ministar policije odgovoran za policijski teror; 2) Dejan Vuk Stanković, prvi ministar prosvete koji ima čvrstu nameru da ukine univerzitet; 3) Nikola Selaković, ministar kulture okrivljen za rušenje kulturnog dobra; 4) Darko Glišić i Boris Bratina, obojica notorni zbog trpanja studenata u kovčege i zbog izvođenja studenata pred streljački policijski stroj (dobro, Macute, i ja sad malo literarizujem).

Evo, neka čitalac sam kaže, da li je Stojadinović dovoljno precizan ili mora da se naslućuje šta je pisac hteo da kaže, da se probija kroz Stojadinovićevu ironiju i literarizaciju. Ali, Macut nije običan čitalac, on kaže – daj ti meni dokaze Stojadinoviću. Hm, kako se daje dokaz za dokaz? Ili, koja je to dodatna istina koja treba da podupre istinu? Ili, na kojim činjenicama stoje činjenice? Ode Macut u neku metafiziku, kao da hoće da kaže da smo svi žrtve ontološke nestabilnosti sveta pod njegovom vladom, pa se traži dodatni jemac za stvarnost, bog sam, recimo.

Kad pred nekog iznesete činjenice, a on vam kaže – gde su ti činjenice za to… kako se dalje vodi taj razgovor? Ne vodi se, nema razgovora. To je samo privid razgovora, gde se odustajanje od razgovora prebacuje na sagovornika, iako je onaj koji tako govori ukinuo i samu mogućnost za razgovor. Jeste, udavih čitaoca stvarima koje on dobro zna, a sve što sam hteo da kažem je sledeće – i kad se prave da hoće da razgovaraju, i kada glume demokratiju pošto ih pritisne EU, oni zapravo guše i samu pomisao da bismo mogli da razgovaramo i potmulo prete golom silom.

Tako, „demokratski“, koristi Macut svoju čast, integritet i kompetencije.

Peščanik.net, 17.04.2026.

Latest posts by Dejan Ilić (see all)

„Demokrata“ Macut - 17/04/2026

Može li Ružić kao Magyar - 14/04/2026

Medijsko (g)roblje - 10/04/2026

© Peščanik