Da li paviljon Srbije na Bijenalu u Veneciji ima svoju alternativnu scenu?

U uvodu za program ovogodišnjeg Bijenala u Veneciji „U molskim ključevima“ (In Minor Keys), kustoskinja Koyo Kouoh naglasila je da 61. smotra umetnosti „ne namerava da bude litanija komentara na svetske događaje, ali ni beg od tekućih unakrsnih kriza i njihovo prenebregavanje“. Umesto toga, ona se zalaže „za radikalno ponovno povezivanje sa prirodnim staništem umetnosti i njenim mestom u društvu: kao ono što je emocionalno, vizuelno, čulno, afektivno, subjektivno“. Ovo se pokazalo kao nemoguća misija. Krajem aprila, uoči otvaranja Bijenala, žiri je preko e-flux portala objavio svoju nameru da iz razmatranja za nagrade izuzme „države čiji se najviši državni rukovodioci nalaze na listi optuženih za zločine protiv čovečnosti pred Međunarodnim krivičnim sudom (International Criminal Court, ICC)“. Mada članice žirija (njega su, naime, ove godine činile isključivo žene) nisu nikoga imenovale, bilo je jasno da se njihova izjava odnosila na predsednika Rusije Vladimira Putina i premijera Izraela Benjamina Netanjahua. Osam dana kasnije, žiri je podneo kolektivnu ostavku. Umesto elegičnog osvrta na svetske nedaće, ovogodišnji Bijenale postao je jedan od najturbulentnijih u poslednjih nekoliko decenija.

Posle ostavke žirija, uprava Bijenala odlučila je da ove godine ne dodeli nagradu Zlatni lav, o kome odlučuje upravo žiri, i da ga zameni „Lavom posetilaca“. Svi koji kupe kartu za Bijenale dobijaju poziv da glasaju za najbolji nacionalni paviljon i najboljeg umetnika. Ceremonija dodele nagrada, najavljena za maj, pomerena je na 22. novembar, poslednji dan Bijenala, kako bi svi posetioci dobili priliku da učestvuju u glasanju. Ali, to je bio tek početak nevolja. Članice ruske pank grupe Pussy Riot i ukrajinske feminističke grupe Femen opkolile su 6. maja ruski paviljon sa transparentima „No pasarán“ i roze dimnim bakljama, u znak protesta protiv učešća na Bijenalu vojne sile koja već godinama vrši agresiju protiv susedne države. Svega par dana kasnije, Alijansa umetnost, ne genocid (Art not Genocide Alliance, ANGA) organizovala je masovne demonstracije ispred sale Arsenala, jednog od tradicionalnih mesta održavanja Bijenala, u kome je bila instalirana izraelska izložba. Tokom protesta protiv „Paviljona genocida“, kako je ANGA nazvala izložbu izraelskih umetnika, došlo je do sukoba sa policijom. Ista grupa organizovala je jednodnevni štrajk radnika Bijenala na sam dan otvaranja, 8. maja, kao i protest tokom posete Bijenalu američkog ambasadora u Italiji, Tilmana Fertita, jednog od multimilionera iz okruženja predsednika SAD, koji je planirao da ukotvi svoju super-jahtu upravo ispred parka Đardini, centralnog prostora Bijenala.

Sve je to rezultiralo Bijenalom u kome su nacionalni paviljoni........

© Peščanik