ILI: Još jedna porcija mrcvarenja penzionera je viđena prošle sedmice, a suština – izlaz iz njihovog neizdrživog socijalnog položaja – nije ni blizu rješenja, jer to, naravno, nije sadaka, koja slijedi s julskim penzijama

Jedan moj prijatelj, kad smo se ovih dana susreli i komentarisali ono što se u Vladi i Parlamentu Federacije prošle sedmice predstavilo kao briga o penzionerima, priča mi ono šta je doživio potkraj 2015. Ispunjavao je uslove za starosnu penziju, pa otišao u tuzlansku Službu PIO/MIO da provjeri fali li šta u papirima potrebnim za to. Ostao je šokiran kad mu je rečeno da mu poslodavac nije uplatio penzioni doprinos za 2009. i 2010. godinu. Iz istih stopa se, nabrušen, vratio u firmu i dobio utjehu u vidu tvrdnje da će doprinosi biti uplaćeni sljedećeg dana, jer je to inače običaj – kad se približi odlazak u penziju nekog od uposlenih. I bi tako.

Ono što je u ovoj priči najvažnije i što je van svake pameti, čuči u podatku da je firma, u kojoj je moj prijatelj radio, jedno od ministarstava u Vladi Tuzlanskog kantona i da, dakle, država, na čijem je platnom spisku bio, ne poštuje obavezu plaćanja onoga na šta je zakon obavezuje. Što, kad se ukrsti sa aktuelnom slikom stanja sa penzionerima i penzijama, u tipično šuplju priču pretvara ona silna obećanja, fraze i........

© Oslobođenje