Foto Nikola Blagojević

Kad zijden z depresije, poć ću najprvo zamolit Čaka Norisa da se preseli na Grenland, a onda ću dalje

Zima je. Pu nas i va ostatku Evropi. Minusi su negdere tuliki da ni ne moraš zić vanka – dočin čuješ – zalediš se. Va Australije, vidi ti vranića, pak su tako vele temperaturi, da se dočin vidiš termometar, i spod klimi – skuhaš. Negdere drugde po svitu su monsuni, poplavi, potresi, vulkani, a va Merike je najveća moguća nepogoda. Ime njoj je Tramp. Ale bolje, da citiran roditeljicu i napišen – Kramp. On je huji leh su se prirodne zle sili za ke san ja čula. Odkada je dokončal da tu sakramensku nagradu za mir nikada neće dobit, z petnih žil se trudi da dobije onu za nemir. Čovik definitivno ni normalan.

To smo i prvo znali, ma doklen je bil nenormalan stanovnik Merike, ni me to ni malo pojidalo, to j’ bil njihov problem, ma odkada je postal precjednik najveće svjetske sili, ne da me pojida to njegovo nemilo, leh me jako, jako straši. Poć va tuju zemlju otet precjednika da bi sen pukazal ki je šerif svemira, to more leh za sen sega munjen čovik. A to ča........

© Novi List