Za njih je i nedvosmisleno pravo studenata da formiraju „plenume“, po uzoru na komunističko nasleđe, na kojima se donose odluke. Kako to u praksi funkcioniše? Zamislimo da neformalna grupa od 100 studenta blokira fakultet na kome nastavu pohađa, naprimer, 2.000 studenata. Ovih 100 na „plenumu“ izglasaju neki zahtev, pri čemu se konstatuje da je 100 bilo za odluku, niko protiv, a 1.900 nije glasalo. Jednoglasno, nema šta!

Problem je što je Univerzitet državna institucija i što su neosporna sva demokratska pravila koja važe u jednom društvu. A ovde se radi o primeni boljševičke metodologije, slično kao što je fatalne odluke od istorijske važnosti za Srbiju i srpski narod na Drezdenskom kongresu KPJ 1928. donelo 25 (dvadeset pet!) prisutnuh „jugoslavenskih“ komunista. Danas se na fakultetima ponavlja ova opasna totalitarna praksa koja ništa zajedničko sa demokratijom i pravnom državom nema.

Studenti koji blokiraju rad fakulteta trebalo je da prvo organizuju Zbor studenata, i da se tu odluči o protestu ili blokadi nastave, da taj Zbor izabere svoje predstavnike i formuliše zahteve. Ničega od toga nije bilo! Kako primećuje profesor Čedomir Antić, pripadnici „neformalne grupe“ studenata Filozofskog fakulteta su „nas profesore oterali fizički, to su nepoznati ljudi a ne moji studenti, nisu to većinom bili ni studenti Filozofskog fakulteta, to su ti internacionalci koji već godinama pokušavaju nešto da urade“. Ti studenti su tražili da država objavi građevinske knjige vezane za tragediju u Novom Sadu, a kada je država to uradila, ostali su u blokadi, iako svesni da su ispunjeni njihovi zahtevi.

Ne mogu se fakulteti svesti na oko 5% studenata „blokadera“ koji nameću pravila ponašanja preuzeta iz udžbenika o obojenim revolucijama. Ne mogu se u 21. veku uvoditi anarhističke metode, obrazovati nekakve „komisije za kulturu“ koje predvode anonimni „politički komesari“. Iza takvih „akademaca“ stoje i svi oni studenti povezani sa mrežom prozapadnih NVO u Srbiji, ali i pojedini profesori koji su ili u antisrpskim opozicionim strankama, ili su članovi prozapadnih NVO.

Nije održano zasedanje ni jednog Naučno-nastavnog veća, na kome bi se demokratski diskutovalo i donosili zaključci. „Ulogu“ naučno-nastavnog veća preuzela je profesorka Dubravka Stojanović, antisrpskinja i „jugoslavenska“ istoričarka, napajana na izvorištima komunističkog Kumrovca. I njoj slični. Najžalosnije je što je Srbija dozvolila da nam takvi antisrbi pišu udžbenike istorije.

Profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov je potvrdio da iza tih protesta, kao tvrdo jezgro, stoje profesori iz organizacija „ProGlas“ i CEPRIS. Tu su i osuđeni nasilnik Bjelogrlić i sudija Majić koji je svoje zapadno slugenjarstvo započeo puštanjem na slobodu gnjilanske grupe OVK, optužene 1999. za najsvirepije zločine nad Srbima civilima u Gnjilanu. Tu su, naravno, i brozovski sledbenici Goran Marković, Sonja Biserko i ostali. Samo su........

© Informer