Sedamdesetih godina prošlog veka u Nemačkoj je delovala militantna ultralevičarska organizacija, poznatija kao Bader-Majnhof banda. Svojevremeno su pljačkali banke da bi se domogli oružja za svoje planirane militantne akcije.

Uvek sam verovao da sva zla dolaze iz pravca agresivne levice, anarhističke i boljševičke i da su se fašizam i nacizam izrodili iz ekstremno levičarskih jasli. Na fakultetima u Srbiji imamo danas sličnu pojavu. Odmetnuti studenti plenumaši i blokaderi, posle neuspeha da 15. marta preuzmu vlast, doživljaju značajan pad broja svojih pristalica. Zatim dolaze na red izgubljeni izbori u Kosjeriću i Zaječaru, i to posle sedmomesečnog intenzivnog „pumpanja“ i „dinstanja“.

Zato relativno mala grupa studenata organizovanih u plenume preti opasnom radikalizacijom protesta. Za njih put povratka učenju i studijama izgleda da više ne postoji. Kao da su spalili sve mostove dijaloga sa srpskim društvom i kao da lagano, ali nepovratno, njihovi plenumi prerastaju ne samo u političke forume i izborne štabove, već i u nešto mnogo gore – „bader-majnhof“ terorističke ćelije.

Ti mladi nabeđeni „skojevci“ i profesori koji ih ideološki podržavaju i predvode, vide dalju perspektivu obojene revolucije u bratoubilačkom krvoproliću. Zato su toliko jezivi njihovi planovi koje spremaju za Vidovdan. Zato najavljuju nabavku hiljada šlemova i motki. Zato su nedvosmislene njihove pretnje u dokumentu 'Vidimo se za Vidovdan' u kome piše: „Oslobodićemo Ćacilend za Vidovdan, oteraćemo sve koji se tamo zateknu posle 21 časa“. Ovo nije samo pozivanje na nasilje, ovo je pozivanje na krvavi obračun sa srpskom omladinom, studentima koji žele da uče.

I to baš na Vidovdan, jedan od najvećih i najsvetijih srpskih praznika, a u spomen na Kosovsku bitku 1389. godine. I to je dokaz da „neki“ Brisel vuče konce obojene revolucije, jer je Zapad na Vidovdan uvek namerno povlačio mnoge antisrpke poteze.

Tri stvari postaju potpuno jasne. Prvo, studenti blokaderi vide u krvavom nasilju jedinu mogućnost da se dočepaju vlasti i Srbiju vrate ne samo u 2000, godinu ekonomske propasti, već još dublje u 1945, kada su se titoistički komunisti surovo obračunali sa srpskom elitom i bez suđenja pobili oko 60.000 Srba. Drugo, ti studenti plenumaši i njihovi profesorski mentori, na čelu sa rektorom Đokićem, izdvrgavaju ruglu učenje i znanje. Oni degradiraju značaj Univerziteta i škola i time postaju zakleti neprijatelji naše države. Oni interese srpskog naroda podređuju ciljevima koji im diktiraju stranci. Treće, ta anarhistička grupacija neće se smiriti do konačnog obračuna, koji priželjkuju kao ozebli ljudi sunce. I to će zahtevati adekvatan odgovor države.

Predsednik Vučić je svestan da postoje zapadni centri moći koji stvaraju podele u srpskom društvu i narodu već decenijama. Setimo se samo........

© Informer