Kao junak i slobodan čovek. Izuzetno ugroženog zdravlja posle dve decenije provedene na pravdi Boga u tamnici, na svojim nogama, kako i dolikuje srpskom ratniku, popeo se u avion koji je Vlada Srbije poslala po njega. Odmah po sletanju u Beograd upućen je na lečenje na VMA.

Kada su ga lideri DOS-a 2005. prepustili na milost i nemilost haškoj nepravdi, bili su sigurni da general ovenčan ratnom slavom neće više nikad ugledati sunce srpskog neba. I bilo ih je baš briga. Samo da se dodvore zapadnim moćnicima koji su ih doveli na vlast, uz obavezu da isporuče Hagu ceo srpski državni vrh i sve heroje koji su branili državu od agresije. Oni su to ponizno činili.

Nevažno je bilo za žute štetočine što je reč o legendarnom srpskom komandantu, velikom strategu koji je uspeo da Vojsku Jugoslavije sa minimalnim gubicima izvuče iz pakla rata protiv najmoćnije vojne alijanse u istoriji sveta, kao i borbe sa stranim plaćenicima i pripadnicima terorističke OVK.

Slavne bitke, poput Košara i Paštrika vođene su pod komandom velikih generala Nebojše Pavkovića i Vladimira Lazarevića, komandanta Prištinskog korupusa VJ. Za razliku od mnogih drugih vojskovođa, Pavković je dolazio često na prvu liniju fronta. Zato je bio omiljen među vojnicima. Obilazeći isturene položaje gde se branila Srbija, došao je u kontakt sa osiromašenim uranijumom koji mu je ozbiljno ugrozio zdravlje.

Iako je NATO agresor bacao po Srbiji zabranjeni uranijum, za zločince su proglašeni Srbi - koji su branili svoju međunarodno priznatu teritoriju. Žute velmože su Hagu predale predsednike Srbije, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine Slobodana Miloševića, Radovana Karadžića, Milana Martića, velike ratne komandante Nebojšu Pavkovića, Vladimira Lazarevića i Ratka Mladića, mnoge visoke državne funkcionere i druge oficire i patriote koji su branili Srbiju i srpski narod.

Svi su oni za lidere DOS-a, čija politika kmetskih duša i danas „živi" kroz blokaderski pokret i pretenduje da se vrati na vlast, bili samo žetoni za potkusurivanje sa strancima zarad političkih i ličnih interesa. Srbi su u Hagu osuđeni na preko hiljadu godina robije, čime su oni koji su nas zasipali bombama želeli da na naš narod stave kolektivni žig zločinaca - iako su Srbi pretrpeli tri genocida i istrebljenja u 20. veku.

Aleksandar Vučić nije isporučio Hagu nijednog srpskog političara i patriotu, bez obzira na uporne zahteve, pretnje i ucene Zapada. Nijednog! Predsednik Vučić nije oklevao da zatraži od haškog Mehanizma da 79-godišnji general Pavković bude prevremeno pušten na slobodu. Da nije bilo ličnog zahteva Vučića da se general pusti na slobodu i lečenje u Srbiju, Pavković bi i dalje patio bez adekvatne medicinske nege u finskom zatvoru.

General Pavković je odbio da prihvati uslove koje mu je izaslanik Džordža Buša devet puta nudio, jer srpski heroji, ni po cenu života, neće izdati svoju državu i svoju vojsku. Jedan san koji je sanjao u dalekoj Finskoj ispunjen je - da se vrati u svoju Srbiju.

A i dalje će sanjati isti san - da se srpska vojska vrati na srpsko Kosovo i Metohiju, odakle se političkom odlukom neporažena povukla.........

© Informer