Jedanaesti je novembar i srpski liberalni mediji, po uzoru na njihove idole i mentore sa Zapada, preneće vest da se u Srbiji proslavlja „Dan primirja“. Jedanaestog jedanaestog u jedanaest sati, godine 1918, okončan je Prvi svetski rat. Tada nazivan Velikim ratom, jer je sve ostalo pre njega bilo sitan sukob. Po broju zaraćenih država, po broju poginulih učesnika i razorenih gradova, po masovnoj mobilizaciji i novim oružjima upotrebljenim u ovom svetskom sukobu, Veliki rat je prevazišao sva ranija ratna iskustva u istoriji čovečanstva.

A kada je završen, pobedom Antante i porazom Centralnih sila, govorilo se i da je to „rat za kraj svih ratova“. Da će novi blok, uz trijumf demokratije, garantovati večni mir u svetu. Francuska, Britanija i blok oko njih, euforično su nazdravljali pobedi. Uz veliki entuzijazam takvo stanje potrajalo je, nažalost, samo dvadesetak godina, tek jednu generaciju. Sledeći rat je opet pokrenuo lavinu. I po razaranjima i žrtvama – čak je i prevazišao Veliki rat. A inicijator je bio isti: Nemačka, čiji je agresivni militarizam iz Prvog svetskog rata metastazirao u nacizam u Drugom svetskom ratu. I cilj je bio isti: prodor na Istok i pokoravanje Rusije, što Zapadu nikada pre nije pošlo za rukom. No i taj rat okončan je 1945, velikom pobedom antifašitičkog saveza u kojem je Rusija (SSSR) imala odlučujuću ulogu.

Kako je Džoržd Orvel naveo u svojoj čuvenoj knjizi „1984“, onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše sadašnjost. Istina je da i onaj koji kontrološe sadašnjost, kontroliše budućnost. U projektu koji je jezivo podsećao baš na ovaj roman, kreatori posleratnog poretka odlučili su da sve polože na samo jednu kartu: stvaranje liberalnog sveta po modelu Zapada i „kraja istorije“, kako je to definisao čuveni američki politikolog Frensis Fukujama. U kamen temeljac tog novog, globalističkog svetskog poretka položeno je stvaranje Evropske Unije i nekada nezamislivo zbližavanje Nemačke i Francuske. Vekovnih rivala, ali po potrebi saveznika – ukoliko je trebalo jurišati na Moskvu. U hodnicima moći Brisela, Pariza i Berlina nanovo je pisana istorija, i Dan pobede iz 1918. preimenovan je jednostavno: u Dan primirja. Da se ne mešaju i ne nastaju sukobi oko pojmova pobednika i poraženih, mir je nešto što i jedni i drugi rado slave.

Takva interpretacija događaja decenijama se nameće i Srbiji. A Srbi, ma koliko bombardovani tezom, čak i sa nacionalnog i javnog servisa, da je reč o nekom „primirju“, instiktivno govore „dan pobede“. Jer znaju da su njihovi pradedovi i čukundede pobedili u Prvom svetskom ratu. Prvo na Ceru 1914, što je bila prva ratna pobeda celokupne vojske Antante. Pa onda na........

© Informer