Tako su izabrani Srbija i predsednik Vučić, još pre desetak godina. Od tada je, preko mreže inostranih NVO i udruženja, gde su najvažniji bili američki USAID i NED, produžene ruke CIA, ali i mnoge evropske NVO i civilna društva, „upumpan“ ogroman novac u srpski nevladin sektor i civilne organizacije. U Srbiju je „uloženo“ oko 3 milijarde evra. Istovremeno, postepeno se stvarala armija domaćih „korisnih idiota“, koja se kupuje novcem i ideološki preusmerava. Ne postoji ljudski potencijal kome strani faktor nije pristupio – od profesora univerziteta, dekana, akademika, nastavnika, učitelja, sportista, novinara, glumaca, advokata, sudija i tužilaca.
Onda se pristupa logistici i obučavanju političkih i medijskih grupa za pritisak. Njihov zadatak je da „lešinare“ nad svakom ljudskom tragedijom koja se dogodi, kao što to rade televizije N1 i Nova S. Zatim sleduju protesti i blokade opozicije.

Hibridni rat protiv Srbije vidljiv je u mnogim tragedijama koje su je pogodile – od migrantske krize, poplava u Obrenovcu, kovid mera, sve do jezive tragedije u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i masovnog ubistva u Malom Orašju i Duboni. Svaka od ovih tragedija iskorišćena je za masovne demonstracije antisrpske opozicije. I pitanje eksploatacije litijuma, strateški neophodnog EU za tranziciju na električna vozila, dovelo je do masovnih protesta.

Užasna tragedija u Novom Sadu i smrt 15 nevinih ljudi bila je „okidač“ za sadašnji pokušaj obojene revolucije. Protesti i blokade kreću iz studentskih komuna, anarhistički organizovanih po scenarijima zagrebačke „Blokadne kuharice“. U pozadini studentskih protesta stoje mnogi njihovi profesori, upleteni u mreže domaćih i inostranih nevladinih organizacija. Opozicija tragediju svodi na „krvave ruke“, soroševski simbol, i njeni protesti dobijaju na agresivnosti, koja se u nekim trenucima graniči sa divljaštvom. I tri meseca posle tragedije u Novom Sadu na protestima se i dalje obeležava „15 minuta ćutanja“ za žrtve, sve ispraćeno bukom, urlicima i pištaljkama. U toj kakafoniji buke svaki racionalan razgovor sa vlašću postaje teško ostvarljiv.

Uz sve to, preko grupa za pritisak i medija vrši se negiranje ekonomskih rezultata Vučićeve Srbije, a njega bestidno kriminalizuju i dehumanizuju. To je obrazac svake obojene revolucije, potreban da bi se srušio lider neke nezavisne i slobodarske zemlje.

Građani Srbije imaju realno najveće plate i penzije nego ikada u istoriji, kurs dinara prema evru je stabilan već 13 godina, podignuti su mnogi novi medicinski centri, Beograd na vodi, za poslednjih 10 godina izgrađeno je 587 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, isto koliko u osamdesetogodišnjem periodu pre toga – od 1945. do 2014. godine. O tome se naravno ne piše, to se ne pominje. U cilju........

© Informer