Opozicija ih tapše po ramenu, ali ne dolazi. Njihovi mediji ih snime, pa ih hiperbolišu – šire kadar, dižu dronove, pišu patetične pasuse o “istorijskim trenucima” i “narodu koji ustaje”. A realnost? Ulica prohodna, narod zaobilazi, revolucija u rikverc.

I što je najzanimljivije – sve ih je manje i na ulici. Kamera pravi spektakl, a scena je prazna. Nema više ni „blokada“, ni „šetača“, ni „otpora“. Nema čak ni buke. Kao da ih je neko ugasio daljinskim.

A šta su „zgubidani“ ostavili za sobom u Studentskom kulturnom centru (SKC)? Prema snimcima koje svi mogu da vide, izašli su kao navodni borci za slobodu, a ostavili haos – demolirane prostorije, išarane zidove, razbijene prozore, ukradene stolove, monitore, ozvučenje, pa čak i umetničke predmete. Kulturni simbol Beograda pretvorili su u smetlište. Ministar je najavio da će sve što su uništili biti deo izložbe – neka građani vide istinu o „mirnim demonstracijama“ i ko zapravo gazi institucije dok se kune u demokratiju.

A post shared by Informer.rs (@informernovine)

A post shared by Informer.rs (@informernovine)

I sve to ne bi bilo toliko jadno, da nije prešlo granicu ljudskosti. Napadi na porodične kuće Dragana J. Vučićevića, Miloša Vučevića i Žarka Mićina – to je dno političke „borbe“ koju ovi samozvani revolucionari vode. Kad ostaneš bez argumenata, kad shvatiš da te narod ne prati, onda se – izgleda – ide na porodicu, na decu, na vrata doma. Kukavički, primitivno, nasilno. I posle se čude zašto ih narod ne shvata ozbiljno. Pa zato što kad ti je metoda kamen kroz prozor – tvoj cilj sigurno nije ni pravda ni sloboda, već haos i osveta.

A post shared by Informer.rs (@informernovine)

© Informer