I u toj Srbiji, hteli to oni da priznaju ili ne, Aleksandar Vučić ima podršku. Ne virtuelnu, ne Twitter/X podršku, ne aplauze iz učionica Filozofskog fakulteta – već stvarnu, biračku, masovnu. Samo Srpska napredna stranka ima skoro milion članova. Milion ljudi koji ne blokiraju mostove, već izlaze na izbore. Kako tačno misle da pobede? Parolama? Sa transparentima i uvredama? Ili podrškom Severine i Aljbina Kurtija?

Jer realno, izgleda da blokaderi imaju veću podršku u Zagrebu nego u Žitorađi. Više ih cene mediji iz regiona nego građani iz sopstvenog kraja. Više im veruju nevladine organizacije finansirane iz inostranstva, nego komšije iz zgrade. U Beogradu ih slikaju dronovima, u Prištini im aplaudiraju. A narod ćuti – i čeka dan glasanja. Ne zato što je glup, već zato što zna šta je demokratija.

A post shared by Informer.rs (@informernovine)

A post shared by Informer.rs (@informernovine)

I dok ovi što se pozivaju na “borbu protiv korupcije” viču i udaraju šakama o institucije, niko i dalje ne zna ni ko su kandidati, ni ko im je na listi, ni ko finansira ceo cirkus. Transparentnost se traži samo od onih koje mrze – a sami sebe predstavljaju kao mistični pokret bez lica i odgovornosti.

A možda i najskandaloznije od svega – što su visokoškolske ustanove pretvorene u stranačke prostorije i izborne štabove, u direktnoj suprotnosti sa zakonom. Umesto da budu mesta znanja, univerziteti su postali pozornica za političke performanse, štamparije letaka, i punktovi za regrutaciju. Profesori kao komandanti, studenti kao pioniri. Nauka je zgažena, zakon ignorisan – a svi se prave nevini. Sramotno.

I da se razumemo – profesori........

© Informer