У вријеме свог другог премијерског мандата Милорад Додик се супротставио диктаторској власти ОХР-а, о чему је Народна скупштина Републике Српске расправљала више пута, доносећи ставове који су били засновани на досљедном поштовању Дејтонског споразума. Тако се крајем 2007. године Република Српска супротставила наметању измјена Закона о Савјету министара и Пословнику Представничког дома. ОХР је био приморан да устукне, дајући тумачење којим је релативизовао своја акта. Био је то ударац од кога се ОХР није никада опоравио, како је у својој књизи писао шеф његовог правног одјељења Филип Леру Мартин.

Говорећи пред Народном скупштином Републике Српске Милорад Додик је тада рекао: "Пријетње и притисци којима су у посљедње вријеме изложени Република Српска и њени органи, као и ја лично, не могу утицати да прихватимо било какав став који би био на штету Републике Српске. У то, наравно, треба да буду сигурни и они који мисле да је сила врхунско право и да силом могу да промијене нечије мишљење. Наше је опредјељење очување онога на што Република Српска полаже право по међународном уговору који се зове Дејтонски споразум, и борићемо се за то свим демократским средствима".

И данас је опет исто. Додик је осуђен од сарајевског вануставног "суда БиХ", а потом заједно са предсједником Народне скупштине Ненадом Стевандићем и предсједником Владе Радованом Вишковићем оптужен за рушење уставног поретка БиХ. Вануставно "тужилаштво и суд БиХ" постали су не само инструмент за унитаризацију БиХ већ и оружје за уништење Републике Српске и њених уставних институција, иако се Република Српска упорно залаже за поштовање и примјену Дејтонског споразума и Устава БиХ као његовог саставног дијела. Расписивање потјерница за највишим функционерима Српске води ка врхунцу распада антидејтонске БиХ. Нападнути су и народни посланици Републике Српске, којима шаљу позиве за саслушање у Сарајеву, иако имају имунитет и по Уставу Српске и по Уставу БиХ. То су очајнички потези крпљења накарадне творевине настале прекрајањем Дејтонског споразума и одузимања надлежности које по Уставу БиХ припадају ентитетима.

СДС и ПДП као свијетла сарајевска тачка

Историја се (не) понавља. Политичка и уставна криза коју је изазвао Кристијан Шмит, њемачки туриста и самозванац кога подржава бриселска бирократија ЕУ, само је појачала распад антидејтонске БиХ. У отпору Српске из 2007. године било је више јединства српских политичких странака него што је то задњих неколико година. Ово је у директној вези са........

© Glas Srpske