Opravdano ili ne, već decenijama osećam grižu savesti što sam Medicinski fakultet napustio kao relativno mlad redovan profesor, u poznim četrdesetim godinama, pa sam na razne načine gledao da se odužim svojoj Alma Mater – formirao sam sopstveni fond za stipendiranje studenata, za nagrađivanje svojih kolega za naučni i stručni rad, prikupljao sam sredstva za naše humanitarne organizacije tokom ratnih 1990-ih godina, nabavljao nedostajuće vakcine itd.

Kao vid pomoći svojoj matičnoj ustanovi doživljavao sam i skretanje pažnje na, upotrebiću eufemizam, odstupanje od akademske čestitosti.

Oglasio se rektor Beogradskog univerziteta o smeni dekanke Medicinskog fakulteta

Tom temom bavio sam se u više desetina članaka – od Naše borbe pre skoro 30 godina do, nedavno Radara, a najviše u Danasu i Politici – o čemu svedoče i naslovi tih priloga: Stručno-naučne magle i sunovrati, Moć resavske škole, Junaci svoga doba, Bratstvo u krađi, O serdarima i vojvodama, Ako nema greha, treba ga izmisliti, itd.

Koliko je alarmantno što oko 9.000 prvaka u Srbiji nije zaštićeno MMR vakcinom?

U normalnim prilikama ceo ovaj opširan uvod bio bi nepotreban. Međutim, izvesno je da će mnogima, uz jutarnju kafu, prva misao biti sumnja: „Koji li mu je........

© Danas