Alarmantni naslovi posle eskalacije nasilja (čuj, kod nas „eskalacija nasilja?!”) da je Srbija „na ivici građanskog rata” ne da su pomalo deplasirani već su dobrano odocneli. Jer mi smo u njemu, zahvaljujući svesrdnim naporima ove vlasti, ne mesecima već godinama samo sada više nema onih „što im još nisu javili”.

Podele su bukvalno očigledne i najneobaveštenijima jer moraš baš da budeš slep kod očiju da ne vidiš u svakom gradu dve grupe ljudi razdvojene policijskim kordonima. Od slučaja do slučaja, naravno i po potrebi „ekslacije nasilja” korodoni ih nekad i razdvoje a ponekad baš i ne ne. To nije „ivica” već – sredina. Sam centar konkretno

I, ne prestaje, niti će. Putujuća menažerija batinaša vlasti radi bez predaha. Ne mogu da ih dovoljno navašaju, sem kada je neko omanje mesto u pitanju. I, naravno Novi Sad koji je njihova najbolnija tačka u kome su na sve spremni sem da priznaju da su krivi za tragediju i smrt 16 ljudi.

Ako ovo nije rat, onda ništa

Građani ne odustaju ni za stopu. Ne povlače se pred kohortama maskiranih nabildovanih kapuljaša naoružanih do zuba koji „deluju i delaju” pod okriljem zaštite onih istih kordona čak i po cenu kad stradaju i njihovi ljudi, policajci koje neko od „branitelja” SNS prostorija stolicom........

© Danas