Kod nas se samo štrajkovi glađu umnožavaju. Za pravdu i istinu se na ovaj način bore majka koja je izgubila sina Dijana Hrka i za čiju pogibiju, kao i smrt još 15 ljudi niko nije odgovarao već više od godinu dana, autopevoznik Milomir Jaćimović i njegov sin Milan kojima je vlast zbog prevoza studenata oduzela sve autobuse, poslanik SNS Uglješa Mrdić, čije motive nije lako zdravorazumski objasniti, ako je uopšte i moguće. I, ima ih još, u „najavi”.

Izgleda da je u Vučićevoj Ćaci Srbiji još samo ovaj, poslednji i najdrastičniji primer borbe za ostvarenje prava, kada su svi ostali „mehanizmi” i „instance” zakazali jedini način da se nešto postigne, ostvari ili skrene pažnja na neki problem i nepravdu.

U normalnim zemljama i svetu ovaj radikalan gest uništavanja sopstvenog zdravlja i života, ko god se i zbog čega za njega odluči svakako privlači veliku pažnju dok je kod nas, ovde, gde odavno živim „nenormalnost kao normalnost” to samo „još jedan naslov” u medijima. U nizu.

Ratni veterani: Dijana Hrka se ne oseća dobro, obratiće se medijima u 16 časova

A, nije, jer ima ih različitih, ma koliko sama vlast pokušava da ih obesmisli i karikira. Univerzitetski profesor u penziji Vladeta Janković ocenio je da su štrajkovi........

© Danas