Novi Predlog strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godine koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi otkriva niz strukturalnih problema u domaćem agraru i pokazuje da, uprkos rastu budžetskih izdvajanja, sektor i dalje zaostaje u produktivnosti, modernizaciji i demografskoj obnovi sela.

Statistički podaci iz ove strategije ukazuju na dugoročne trendove opadanja značaja poljoprivrede u ekonomiji, smanjenja broja ljudi koji se njome bave, kao i na sve veće oslanjanje na uvoz ključnih sirovina i proizvoda.

Jedan od najvidljivijih pokazatelja je taj da je udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije značajno opao u poslednjoj deceniji.

Podaci pokazuju da je 2014. godine ovaj sektor učestvovao sa 6,1 odsto u ukupnom BDP-u, dok je 2023. godine taj udeo pao na 3,8 odsto.

Mačvanski poljoprivrednici obustavljaju proteste: Ostali smo sami, nemamo više razloga da budemo na ulici

Mačvanski poljoprivrednici obustavljaju proteste: Ostali smo sami, nemamo više razloga da budemo na ulici

Poseban problem domaćeg agrara predstavlja stanje u stočarstvu, koje se u strategiji označava kao jedan od najslabijih segmenata poljoprivrede.

Gde je zabeležen pad?

Podaci pokazuju dugogodišnji pad stočnog fonda. Broj goveda u Srbiji smanjen je sa oko 938.000 grla početkom prethodne decenije na približno 725.000, dok je broj svinja sa oko 3,4 miliona pao na oko 2,7 miliona grla.

Pad je zabeležen i kod ovaca, kojih je danas oko 1,7 miliona, dok je broj živine oko 16 miliona. Ovakvi trendovi doveli su do toga da učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iznosi oko 28 odsto, što je znatno manje nego u većini država Evropske unije (EU), gde stočarska proizvodnja često čini i više od polovine agrarne vrednosti.

U strategiji se navodi da slabljenje stočarstva ima višestruke posledice – od smanjenja proizvodnje mesa i mleka, do manjeg korišćenja domaćih žitarica za stočnu hranu, što dodatno utiče na strukturu i stabilnost celokupnog agrarnog sektora.

Istovremeno je smanjen i broj ljudi zaposlenih u ovom sektoru. U poljoprivredi je 2014. radilo oko 508.000 ljudi, dok je 2023. taj broj pao na oko 373.000.

Dodatno, udeo poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti smanjen je sa 19,9 na 13,1 odsto, što ukazuje na kontinuirano napuštanje sela i sve manju atraktivnost poljoprivrede kao izvora prihoda.

Takođe, iako je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u porastao, struktura spoljne trgovine pokazuje nepovoljne trendove.

Izvoz agrarnih proizvoda je udvostručen jer je povećan sa oko 2,3 milijarde evra 2014. godine na približno 4,6 milijardi evra 2023. godine, ali je u istom periodu snažno rastao i uvoz, koji je praktično utrostučen – sa 1,29 milijardi evra popeo se na 3,35 milijardi.

Kao posledica toga smanjena je pokrivenost uvoza izvozom – sa 181 odsto 2014. na 138,6 procenata 2023. godine. Udeo agrarnih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije takođe je opao, sa oko 20,8 na 16,2 odsto.

Promene u korišćenju zemljišta

U strategiji se ukazuje da su promene vidljive i u korišćenju zemljišta.

Ukupna površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta smanjena je sa 3,4 miliona hektara 2012. godine na 3,2 miliona hektara 2023. godine, što predstavlja pad od gotovo 200 hiljada hektara, odnosno oko 5,8 procenata.

U strukturi zemljišta dominira ratarska proizvodnja – žitarice se gaje na više od polovine obradivih površina, odnosno 52,3 odsto, industrijsko bilje na 14,8 odsto, dok voćnjaci zauzimaju šest odsto, a vinogradi svega 0,6 odsto obradivih površina.

Podaci pokazuju i da su površine pod voćnjacima porasle za oko 20 procenata, dok su livade i pašnjaci smanjeni za više od trećine.

Dodatni problem predstavlja degradacija zemljišta. Prema procenama UNDP-a (United Nations Development Programme), čak 29 procenata teritorije Srbije nalazi se pod umerenim rizikom od degradacije, dok je 28 procenata pod visokim rizikom.

S druge strane, oko 14 procenata teritorije već je izloženo veoma visokom ili ekstremnom riziku degradacije. Projekcije za sredinu veka dodatno pogoršavaju sliku – očekuje se da će između 2041. i 2060. godine čak 52 procenata teritorije biti pod umerenim, a 42 procenta pod visokim rizikom degradacije zemljišta.

Struktura poljoprivrednih gazdinstava

Ono što se već duže vreme naglašava kao jedan od većih problema jeste to što struktura poljoprivrednih gazdinstava pokazuje da agrar Srbije i dalje počiva na malim porodičnim farmama.

U Srbiji je registrovano više od 508.000 poljoprivrednih gazdinstava koja koriste oko 3,2 miliona hektara zemlje, a prosečna veličina gazdinstva iznosi svega 6,4 hektara. Napravljeno je i poređenje u kom se vidi da prosečno gazdinstvo u EU raspolaže sa oko 17,4 hektara.

Gotovo 68 odsto svih gazdinstava u Srbiji ima manje od pet hektara zemlje i koristi tek petinu ukupnih poljoprivrednih površina. S druge strane, svega oko pet procenata gazdinstava većih od 20 hektara obrađuje više od 40 odsto zemljišta. Najveće farme, koje raspolažu sa više od 50 hektara, čine manje od jedan procenat ukupnog broja gazdinstava, ali koriste oko 22 procenta zemljišta.

Glamočić: Nastavljamo dijalog sa poljoprivrednicima, dogovorili smo se da pomognemo najugroženijima

Glamočić: Nastavljamo dijalog sa poljoprivrednicima, dogovorili smo se da pomognemo najugroženijima

Ovakva struktura uzročno-posledično utiče i na ekonomsku snagu poljoprivrede.

Vrednost proizvodnje i demografija

Prema podacima, prosečna godišnja vrednost proizvodnje po gazdinstvu u Srbiji iznosi oko 11.884 evra, dok je u EU više nego tri puta veća i dostiže oko 38.700 evra. Razlike se objašnjavaju nižim nivoom tehnologije, slabijim pristupom finansiranju i slabijom integracijom proizvođača u lance snabdevanja.

Dalje, iz strategije se vidi da demografska slika sela dodatno komplikuje situaciju.

Prema podacima, na poljoprivrednim gazdinstvima u Srbiji angažovano je oko 1,15 miliona ljudi, od čega čak 98 procenata radi na porodičnim gazdinstvima.

Međutim, starosna struktura nosilaca gazdinstava izrazito je nepovoljna – čak 44,7 procenata starije je od 65 godina, dok mladi uzrasta od 15 do 25 godina čine svega 0,9 procenata.

Žene su nosioci oko 22,8 procenata gazdinstava, iako čine većinu porodične radne snage. Nivo obrazovanja u sektoru je, takođe, nizak – samo 1,7 procenata nosilaca gazdinstava ima visoko obrazovanje iz oblasti poljoprivrede, a srednju poljoprivrednu školu završilo je tek 3,3 odsto.

Šta je sa tehnologijom?

I tehnološka opremljenost poljoprivrednika u Srbiji pokazuje značajan zaostatak.

Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji raspolažu sa oko 650.850 traktora, više od 56.000 kombajna i gotovo 34.000 berača kukuruza. Međutim, čak 73,8 odsto traktora starije je od 20 godina.

Savremene tehnologije, poput sistema precizne poljoprivrede ili digitalnog praćenja useva i stoke, koristi svega oko 1,3 odsto gazdinstava.

Problemi su vidljivi i u korišćenju vode. Iako Srbija raspolaže značajnim vodnim resursima, navodnjavanje je slabo razvijeno.

Prema poslednjem popisu, navodnjava se oko 268.000 hektara, odnosno svega 8,3 odsto od ukupnog poljoprivrednog zemljišta. Sisteme za navodnjavanje koristi oko 27 odsto gazdinstava, a najčešće metode su površinsko navodnjavanje i sistemi „kap po kap“.

U sektoru inputa – poput đubriva i semena, takođe je primetna povećana zavisnost od uvoza.

Proizvodnja mineralnih đubriva u Srbiji pala je sa oko 710.000 tona 2014. godine na 367.000 tona 2023. godine. Samodovoljnost u snabdevanju đubrivima smanjena je sa 53,1 na 34,1 odsto, dok se najveći deo uvoza odnosi na Rusiju, odakle dolazi više od tri četvrtine uree i oko 84 procenta NPK đubriva.

Sličan trend vidljiv je i kod semena – udeo domaćih hibrida kukuruza smanjen je sa gotovo 68 na oko 45 procenata, dok je vrednost uvoza semena porasla sa 17 na više od 62 miliona evra.

Dodatni izazov – klimatske promene

Kao još jedan od većih izazova tu su klimatske promene, koje postaju sve izraženiji faktor rizika za poljoprivredu.

U poslednjim decenijama prosečna temperatura u Srbiji porasla je za oko 1,4 stepena, dok je u poslednjoj deceniji rast iznosio čak 1,8 stepeni u odnosu na referentni period. Projekcije ukazuju da bi do sredine veka temperatura mogla porasti između 2,5 i 3,1 stepen.

Ekstremni vremenski događaji već su izazvali materijalne štete od najmanje 6,8 milijardi evra u periodu od 2000. do 2020. godine.

Međutim, državni budžet za poljoprivredu je značajno povećan, a prošle godine je bio rekordan.

Prema ovim podacima, agradni budžet povećan je sa oko 39 milijardi dinara 2014. godine na više od 125 milijardi dinara 2024. godine, a njegov udeo u ukupnom državnom budžetu prestigao je sedam procenata u 2023. godini.

Ipak, struktura subvencija pokazuje da se najveći deo sredstava i dalje troši na direktna davanja, čiji je udeo porastao sa oko 68 na čak 88,5 procenata ukupnih podsticaja, dok su izdvajanja za mere ruralnog razvoja značajno smanjena.

Glamočić na Kopaonik biznis forumu: Neko izvede 900 od 500.000 traktora na ulice i traži neke mere i podsticaje

Glamočić na Kopaonik biznis forumu: Neko izvede 900 od 500.000 traktora na ulice i traži neke mere i podsticaje

Ukupna statistika iz strategije ukazuje da srpska poljoprivreda raspolaže značajnim resursima, ali se suočava sa dubokim strukturnim problemima – od sitne posedske strukture i zastarele mehanizacije, preko demografskog pražnjenja sela, pa do sve izraženijih klimatskih i tržišnih pritisaka.

Zbog svega navedenog naredna decenija bi, prema autorima strategije, trebalo da bude period modernizacije, digitalizacije i povećanja produktivnosti, bez čega će domaći agrar teško moći da održi konkurentnost na evropskom i globalnom tržištu.

Strategija postavlja cilj da Srbija razvije održivu i modernu poljoprivredu, veću konkurentnost na tržištu, prehrambeni suverenitet, odnosno manju zavisnost od uvoza hrane, i da se više radi na razvoju ruralnih područja i sela.

Planira se modernizacija proizvodnje, digitalizacija, razvoj tehnologija i usklađivanje sa EU standardima.

Međutim, ova strategija čini opšti dokument, dok će konkretni dokumenti koji se detaljno bave različitim problemima biti donošeni naknadno.

$bp("TargetVideo_73241991",{"video":"2524105","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 11.03.2026. 09:01 Iran izveo novi talas udara: Pogođena američka Peta flota u regionu

Iran izveo novi talas udara: Pogođena američka Peta flota u regionu

Politika • 11.03.2026. 14:15 Reakcije na Pastorovu izjavu o Šešelju: "Rehabilitujete ratnog zločinca koji je Mađarima spremao sendviče i terao ih u Budimpeštu"

Reakcije na Pastorovu izjavu o Šešelju: "Rehabilitujete ratnog zločinca koji je Mađarima spremao sendviče i terao ih u Budimpeštu"

Svet • 11.03.2026. 23:01 I ruski portal piše o "moćnom srpskom oružju": "MiG-29 prvi lovac u Evropi opremljen hipersoničnim naoružanjem"

I ruski portal piše o "moćnom srpskom oružju": "MiG-29 prvi lovac u Evropi opremljen hipersoničnim naoružanjem"

Region • 11.03.2026. 21:57 Hrvatska ministarka o otkazivanju koncerta Tonija Cetinskog: Svako po svojoj savesti odlučuje gde će, kako i u kojim okolnostima nastupati

Hrvatska ministarka o otkazivanju koncerta Tonija Cetinskog: Svako po svojoj savesti odlučuje gde će, kako i u kojim okolnostima nastupati

Sport • 11.03.2026. 16:50 Karlos Alkaraz: "Dosadilo mi je da svaki meč igram protiv Rodžera Federera"

Karlos Alkaraz: "Dosadilo mi je da svaki meč igram protiv Rodžera Federera"

© Danas