Novi Predlog strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije za period 2026–2034. godine koji se trenutno nalazi na javnoj raspravi otkriva niz strukturalnih problema u domaćem agraru i pokazuje da, uprkos rastu budžetskih izdvajanja, sektor i dalje zaostaje u produktivnosti, modernizaciji i demografskoj obnovi sela.

Statistički podaci iz ove strategije ukazuju na dugoročne trendove opadanja značaja poljoprivrede u ekonomiji, smanjenja broja ljudi koji se njome bave, kao i na sve veće oslanjanje na uvoz ključnih sirovina i proizvoda.

Jedan od najvidljivijih pokazatelja je taj da je udeo poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije značajno opao u poslednjoj deceniji.

Podaci pokazuju da je 2014. godine ovaj sektor učestvovao sa 6,1 odsto u ukupnom BDP-u, dok je 2023. godine taj udeo pao na 3,8 odsto.

Mačvanski poljoprivrednici obustavljaju proteste: Ostali smo sami, nemamo više razloga da budemo na ulici

Mačvanski poljoprivrednici obustavljaju proteste: Ostali smo sami, nemamo više razloga da budemo na ulici

Poseban problem domaćeg agrara predstavlja stanje u stočarstvu, koje se u strategiji označava kao jedan od najslabijih segmenata poljoprivrede.

Gde je zabeležen pad?

Podaci pokazuju dugogodišnji pad stočnog fonda. Broj goveda u Srbiji smanjen je sa oko 938.000 grla početkom prethodne decenije na približno 725.000, dok je broj svinja sa oko 3,4 miliona pao na oko 2,7 miliona grla.

Pad je zabeležen i kod ovaca, kojih je danas oko 1,7 miliona, dok je broj živine oko 16 miliona. Ovakvi trendovi doveli su do toga da učešće stočarstva u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje iznosi oko 28 odsto, što je znatno manje nego u većini država Evropske unije (EU), gde stočarska proizvodnja često čini i više od polovine agrarne vrednosti.

U strategiji se navodi da slabljenje stočarstva ima višestruke posledice – od smanjenja proizvodnje mesa i mleka, do manjeg korišćenja domaćih žitarica za stočnu hranu, što dodatno utiče na strukturu i stabilnost celokupnog agrarnog sektora.

Istovremeno je smanjen i broj ljudi zaposlenih u ovom sektoru. U poljoprivredi je 2014. radilo oko 508.000 ljudi, dok je 2023. taj broj pao na oko 373.000.

Dodatno, udeo poljoprivrede u ukupnoj zaposlenosti smanjen je sa 19,9 na 13,1 odsto, što ukazuje na kontinuirano napuštanje sela i sve manju atraktivnost poljoprivrede kao izvora prihoda.

Takođe, iako je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u porastao, struktura spoljne trgovine pokazuje nepovoljne trendove.

Izvoz agrarnih proizvoda je udvostručen jer je povećan sa oko 2,3 milijarde evra 2014. godine na približno 4,6 milijardi evra 2023. godine, ali je u istom periodu snažno rastao i uvoz, koji je praktično utrostučen – sa 1,29 milijardi evra popeo se na 3,35 milijardi.

Kao posledica toga smanjena je pokrivenost uvoza izvozom – sa 181 odsto 2014. na 138,6 procenata 2023. godine. Udeo agrarnih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije takođe je opao, sa oko 20,8 na 16,2 odsto.

Promene u........

© Danas