Novac iz Plana rasta Evropske unije (EU) formalno nije presudan za stabilnost budžeta Srbije, ali predviđa brojne bitne projekte za građane i privredu. Zato potencijalni gubitak tih sredstava nije pitanje samo jedne budžetske stavke, tvrde naši sagovornici, već predstavlja mnogo veći gubitak za građane, ali i za kredibilitet države.

Evropska unija (EU) je opredelila šest milijardi evra za zemlje Zapadnog Balkana, u projektu pod nazivom „Plan rasta“. Od ukupne sume, za Srbiju je konkretno opredeljeno oko 1,6 milijardi evra.

Međutim, kako „nema besplatnog ručka“, tako ni ovaj novac Srbija ne dobija „besplatno“.

Naime, novac je, pre svega, namenjen za sprovođenje reformske agende koja se odnosi na vladavinu prava, demokratiju, ljudska prava, ekonomski razvoj… što znači da je ovaj novac od početka direktno uslovljen određenim reformama.

Bitno je naglasiti i da je ovaj novac kombinacija bespovratnih sredstava, odnosno grantova i povoljnih kredita. Deo tog novca je Srbiji već isplaćen, a on se delom daje direktno državi, dok drugim delom ide kroz investicione fondove.

U dokumentu Evropske komisije (EK) navedeni su i konkretni primeri za šta novac treba da se troši.

Tu su nabrojani modernizacija više od 2.500 kilometara železnice, zatim povećanje brzine vozova do 200 km/h, izgradnja vetroparka Kostolac (66 MW) i proizvodnja energije za oko 45.000 domaćinstava, kao i izgradnja nove „Tiršove 2“.

„Ne oduzima EU građanima Srbije, već aktuelna vlast“: Radomir Diklić o novcu iz Plana rasta koji (ne)će stići u srpski budžet

„Ne oduzima EU građanima Srbije, već aktuelna vlast“: Radomir Diklić o novcu iz Plana rasta koji (ne)će stići u srpski budžet

Pored ovih infrastrukturnih projekata, novac je trebalo iskoristiti i za brojne reforme u zemlji kako bi se ona sve više usklađivala sa sistemom EU.

Međutim, buru u javnosti Srbije ovih dana izazvala je izjava evropske komesarke za proširenje Marte Kos, koja je izjavila da su isplate iz Plana rasta za Srbiju za sada zaustavljene.

Ona je posebno potencirala nazadovanje u oblasti pravosuđa u Srbiji, a što je direktno u vezi sa spornim Mrdićevim zakonima.

„Za sada smo zaustavili sve isplate iz Plana rasta zato što je Srbija nazadovala u oblasti pravosuđa, i dokle god to ne poprave, neće moći da dobiju finansijsku podršku EU“, poručila je Kos, a preneli mediji.

Ovu njenu izjavu danas je pojasnio portparol Evropske komisije Markus Lamert, koji je izjavio da ne postoji odluka........

© Danas