Ovo sa robnim izvozom i uvozom, a deficitom naročito, postaje ozbiljno. Za prva tri meseca ove godine naš robni izvoz je povećan za 1,8 a uvoz za 12,4 odsto, uz deficit po ovom osnovu veći od prošlogodišnjeg u istom periodu za 52,8 odsto.

Nastavi li ovako, spoljnotrgovinski robni deficit će, još više nego prethodne godine, premašiti trećinu ovogodišnjeg izvoza. Na sreću, izvoz usluga, zahvaljujući IKT sektoru, je veći od prošlogodišnjeg u istom periodu za 9,8 odsto, a uvoz za 8,6 odsto, mada bi bilo mnogo bolje da je usmerenost tog sektora veća prema domaćoj nego prema stranoj ekonomiji.

Da podsetim, za koliko je uvoz veći od izvoza (deficit) za toliko je ukupna potrošnja veća od stvorenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) u nekoj zemlji. Naravno, uvoz nije obavezno loša ekonomska pojava. Potreban je na svim nivoima razvijenosti neke ekonomije.

Jednostavno, niko ne proizvodi sve što mu treba, pa se razmena dobara i usluga vrši, prvenstveno, da bi se raspoloživo uskladilo sa potrebama. Pod potrebama se pored zadovoljenja lične i javne (državne) potrošnje podrazumevaju i potrebe razvoja ekonomije, posebno na nižem nivou razvijenosti.

Da li je deficit štetan ili koristan za datu ekonomiju zavisi po kom osnovu nastaje. Ako je u funkciji bržeg razvoja ekonomije, njegov ekonomski uticaj je, po pravilu, pozitivan. Isto je i sa budžetskim deficitom, ako je posledica ulaganja u obrazovanje, nauku pa i zdravstvo iznad........

© Danas