Ne razumem da neko ima nešto protiv stabilnog kursa, kaže guvernerka Narodne banke Srbije. I u pravu je. I ja ne razumem. A verovatno niko i nije protiv stabilnog kursa dinara. Ima protiv ovog kursa dinara. Kome je normalno da dinar, koji za dvanaest godina izgubi pola kupovne moći, u odnosu na evro oslabi samo za oko tri odsto, a da evro danas vredi u Srbiji koliko pola evra pre dvanaest godina. Gde tu ima stabilnosti?

Kaže, stabilan kurs svima odgovara. I državi i privredi i stanovništvu. Neće biti. Kad se država zaduži za milion evra, u stvari duguje 117,3 miliona dinara. Skoro isto kao i 2013. godine. Osnovica za obračun kamate je takođe skoro ista. Isplati se zaduživati. I javni dug poraste sa 17,7 na 39,4 milijarde evra. Ali padne u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). Zašto? Zato što je BDP, iskazan u evrima po skoro fiksnom kursu, porastao više nego javni dug. Obična varka.

Sa takvim rastom BDP-a ne raste srazmerno i budžetski kapacitet Srbije. Pa će u ovoj godini od 8,3 milijarde evra novog zaduživanja na otplatu dospelog javnog duga otići 6,9 milijardi evra, a kamate na javni dug iznositi 1,9 milijardi evra, što čini dve trećine predviđenog budžetskog deficita. Ne može to drugačije no na uštrb obrazovanja, nauke, zdravstva i drugih rashoda daleko manjih od poželjnih.

Kurs dinara prema potrebi: Lični stav Vojislava Guzine

Kurs dinara prema potrebi: Lični stav Vojislava Guzine

Izvoz od milion evra vredi 117,3 miliona dinara, bezmalo koliko i 2013. godine. Opet, izvoz nam je i prošle godine više porastao nego BDP. Ne zato što se isplati, već što mnogo šta moramo izvesti, isplatilo se ili ne. Isto važi i za uvoz, mada ima, zahvaljujući ovom kursu, i nerazumnog i štetnog uvoza. Poljoprivrednici prosipaju mleko. Još samo da pčelari počnu da prosipaju med, pa da nam poteče med i mleko, reče onomad jedan aforističar.

Kurs je stabilan. Raste poverenje u dinar. Raste i štednja u dinarima jer se, kažu, više isplati štedeti u dinarima. I tako je, kažu, od 2012. godine porasla više od deset puta, i dogurala čak do deset odsto ukupne štednje stanovništva.

Mašala. A koliko danas vredi ulog od pre deset godina i onaj mali, čuvan za stare dane, i onaj veliki, uz kamate koje su jedno vreme bile, bezmalo, nulte. Za velike manje više, za mnoge od njih, važi ona narodna izreka – kako došlo tako i otišlo. Na dobitku je onaj koje je kupovnu moć ili kredit uložio u nekretninu.

Nismo pred bankrotstvom, ali trudimo se

Nismo pred bankrotstvom, ali trudimo se

Što se realnog rasta plata tiče, nije sporno, ima ga. Ali ne toliko koliko zvaničnici tvrde i statistike pokazuju razlikom između nominalnog rasta plata i inflacije. Evo zašto. U poslednjih pet godina na koje glavnina svega pada, i u pogledu rasta BDP-a rasta plata, i inflacije, BDP je porastao sa 5.502 na 10.369 milijardi dinara, odnosno 88,4 odsto.

Približno toliko je porastao i u evrima, sa 46,8 na 88,5 milijardi evra. Od 88,4 odsto nominalnog rasta BDP-a na realni (stvarni) rast otpada 21,7 odsto a na inflaciju 54,8 odsto (121,7 x 154,8 = 188,4). Znači, doprinos inflacije rastu BDP-a je više nego dvostruko veći od doprinosa realnog rasta. A reč je o prosečnoj inflaciji koju čini i rast cena mesa, i, kako neko reče, i rast cena šina za metro. A nije nikom baš nepoznato, a pogotovo zaduženim za kontrolu inflacije, da pri visokoj prosečnoj inflaciji, po pravilu, cene dobara i usluga iz osnovnog standarda znatno brže rastu od prosečnog rasta svih cena. Niti je nepoznato da polovina zaposlenih zarađuje ispod 77 odsto prosečne zarade, tzv. medijalne zarade, a skoro dve trećine ispod prosečne zarade, koja je za ovih pet godina porasla za 82,2 odsto.

Kad nam BDP bude godišnje realno rastao pet odsto, koliko je potrebno za vidnije pristizanje razvijenih zemalja od koji su nam neke gledale u leđa, i uz inflaciju duplo manju od realnog rasta, onda ćemo moći govoriti o osnovano stabilnom kursu, moćnom budžetu i nesumnjivom rastu kupovne moći stanovništva. Naravno za to su nam potrebne i promene koje su uslov promena u ekonomiji.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_72557659",{"video":"2396440","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 02.03.2026. 12:03 Poruka Novaka Đokovića studentima u Los Anđelesu: Deset odsto života je ono što nam se dešava...

Poruka Novaka Đokovića studentima u Los Anđelesu: Deset odsto života je ono što nam se dešava...

Svet • 04.03.2026. 00:01 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Iran navodno izabrao sina Alija Hamneija za novog vrhovnog vođu (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Iran navodno izabrao sina Alija Hamneija za novog vrhovnog vođu (FOTO, VIDEO)

Lični stavovi • 02.03.2026. 14:31 Metak koji je 12. marta pogodio Zorana nije ispaljen tog dana

Metak koji je 12. marta pogodio Zorana nije ispaljen tog dana

Ekonomija • 02.03.2026. 16:29 Čadež: Hrvatska ponudila vize vozačima kamiona iz Srbije ako voze robu za tamošnje firme

Čadež: Hrvatska ponudila vize vozačima kamiona iz Srbije ako voze robu za tamošnje firme

Društvo • 02.03.2026. 17:20 Za deset dana ostao bez svrhe: Sat na Trgu republike simbol Beograda ili SNS

Za deset dana ostao bez svrhe: Sat na Trgu republike simbol Beograda ili SNS

© Danas