Tako ti je to. Što više domaćeg novca trošiš na investicije manje ostaje za ličnu i državnu potrošnju. Dugoročno gledano ima ta politika dobrih strana. Ali je sporiji put do veće zaposlenosti, većih plata i penzija, odnosno većeg standarda. A strpljenje je ograničeno, pa se narodu može smučiti vlast koja vodi takvu politiku.

To je ova vlast odmah shvatila. A nije joj bilo ni teško. Da je započela politikom – use i u svoje kljuse, verovatno bi već odavno bila bivša. Nažalost, nasledila je nemoćnu ekonomiju, slabiju od one iz 1989. godine.

Dakle, nije sporno osloniti se na tuđa sredstva da bi se što brže došlo do posla i većih plata i penzija. Uostalom, nema zemlje vredne uvažavanja ekonomski gledano, da nije koristila tuđi kapital i tuđe znanje čak i na visokom nivou razvijenosti a kamoli u razvoju. Koliko je ko uspeo zavisi kako je radio ono što je morao raditi. Naslućujete. U nastavku pišem kako smo mi to radili, a kako je po mom i mišljenju kompetentnijih od mene, to trebalo raditi. Razume se, u granicama mogućeg.

Dođoše, potrošiše subvencije i odoše

Dođoše, potrošiše subvencije i odoše

Kad je zemlja mala po broju stanovnika a istovremeno puna prirodnih bogatstava, plodne zemlje, da bi, kako smo nekad govorili – mogli hraniti pola Evrope, osnova politike je morala biti – čuvaj ono što imaš, pogotovo onog što imaš malo a predstavlja uslov svih uslova za napredak. To je ljudski resurs. Ako je prozvodnja hrane i energetika uslov neophodne suverenosti u vođenju razvojne politike, onda se ne prodaje ni PKB ni RTB Bor ni NIS. Ako je sopstveno znanje uslov tehnološkog napretka i uspešne upotrebe tuđeg znanja i kapitala, a jeste, onda se to znanje u mogućoj meri čuva u svojoj zemlji, najvećim mogućim uvažavanjem tog znanja i njegovog nosioca – kadrova.

Ne znam da li smo šampioni u rasipanju onog što se ne rasipa, ali smo verovatno među vodećim. Kao što smo na začelju evropske razvijenosti, ma koliko to ne želeli da priznamo. A nije moralo biti tako. A to što je tako, nije samo za vremena ove vlasti, mada su joj zasluge velike.

Hteli smo što pre što veću zaposlenost, pa time što veći raspoloživi dohodak za ličnu i državnu potrošnju, što je posledično uslov veće privredne aktivnosti. Hteli smo što pre do što više kilometara puteva i pruga, bolnica i vrtića. Sve razumljivo i nesporno. Ali kako? Očas postadosmo, lideri u privlačenju stranih investicija. S ponosom isticasmo da 60 odsto priliva stranih investicija zapadnog Balkana dolazi u Srbiju.

Sve bi to bilo za pohvalu da su strane investicije dolazile da domaće investicije u usponu potpomognu u podizanju tehnološkog nivoa i produktivnosti, što je recept uspešnih ekonomija, umesto da nadomeste nedopustiv deficit domaćih investicija, zapošljavajući uglavnom onu radnu snagu koju su mogli platiti iz, ili uz pomoć, dobijenih subvencija i drugih materijalnih poklona. Ili ako ne zbog toga, onda da iskopaju bakar i zlato dok ga ima, ili proizvodnjom i prodajom naftnih derivata na ovom području ostvare interes i poziciju koje smo mi mogli uživati, umesto što danas živimo u strahu od mogućih posledica naše nepromišljenosti.

Sledi li otrežnjenje posle Ekspa 2027?

Sledi li otrežnjenje posle Ekspa 2027?

A za trinaest godina ove vlasti, slušam neprestano, izgradismo više puteva i drugih javnih dobara od svih vlasti od 1945. pa do ove vlasti. Samo da li izgrađenih ili započetih, pošto je Srbija danas jedno veliko gradilište, sa, kažu upućeni, zabrinjavajućim probijanjem rokova izgradnje, pa koliko košta da košta odloženi završetak.

Kumuliranjem proizvodnih i uslužnih kapaciteta u stranom vlasništvu narastoše i prava iz tih investicija. U vidu dividendi, investiranja ostvarene dobiti van Srbije i kamata po inostranim investicionim kreditima. Plus, jačanjem ekonomskih i drugih neprilika u zemljama porekla stranih investitora, povećanim ulaganjima domaćih investitora van zemlje i znatno manjim prilivom novih investicija nego do juče, dođosmo do negativnog salda između ukupnog priliva i odliva deviza po osnovu stranih direktnih investicija.

Ništa bolje uskoro neće biti ni sa prilivom i odlivom po osnovu infrastrukturnih i dugih javnih investicija i pokrića ostalog budžetskog deficita. Ove godine ćemo se zadužiti blizu sedam milijardi evra za otplatu dospelog javnog duga, pa se mogućnost zaduživanja za nove projekte i završetak započetih investicija, znatno sužava.

Nema sumnje, političke prilike u zemlji odvraćaju strane investitore, ali to nije presudno za ovakav pad priliva novih investicija. Sve osim ovolikih geopolitičkih problema koji drmaju svet, sve ostalo je očekivano. Ma koliko da nam plate zaostaju za onim u zemljama porekla naših stranih investitora, nemamo više toliko malih plata koje su isplative investitorima kakvi su uglavnom dolazili, pogotovo nakon potrošenih subvencija.

Moraćemo se, hteli ne hteli, vratiti težem putu stizanja do nivoa razvijenosti vrednog uvažavanja.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_75465106",{"video":"2552811","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Region • 04.04.2026. 21:15 Jutarnji list: Vučić ima novi plan posle "10-0", dobio je zahtev od "dela građana", oglasio se i ozloglašeni Vulin

Jutarnji list: Vučić ima novi plan posle "10-0", dobio je zahtev od "dela građana", oglasio se i ozloglašeni Vulin

Život • 05.04.2026. 08:10 Danas su Cveti: Praznik proleća, cveća i starih običaja koji se i dalje čuvaju širom Srbije

Danas su Cveti: Praznik proleća, cveća i starih običaja koji se i dalje čuvaju širom Srbije

Društvo • 04.04.2026. 16:24 LSV: Srpska pravoslavna crkva da počne da plaća porez umesto što sa državom osniva univerzitet

LSV: Srpska pravoslavna crkva da počne da plaća porez umesto što sa državom osniva univerzitet

Lični stavovi • 05.04.2026. 19:39 Uspon i pad pikarskog junaka Milomira Marića

Uspon i pad pikarskog junaka Milomira Marića

Politika • 04.04.2026. 15:01 Obućina: Vladan Petrov bi mogao da bude kandidat SNS za predsednika

Obućina: Vladan Petrov bi mogao da bude kandidat SNS za predsednika

© Danas