Iritirani korupcijom neviđenih razmera, „korupcijom koja ubija“, skloni smo strogoj osudi „svih njenih aktera“, svih članova SNS-a i ostalih članova vladajuće koalicije. To nije ni realno, ni opravdano i uz to je kontraproduktivno u borbi za normalnu, pravnu državu.

Počnimo od realnosti. Ako SNS ima (bar tako tvrdi) 700.000 članova i to pomnožimo sa tri (člana porodice istog političkog opredeljenja), dobijamo brojku od dva miliona, ne računajući članove SPS-a i drugih koalicionih stranaka. Po toj računici treba uhapsiti trećinu naših odraslih građana – morali bismo da iznajmimo sve apsane Evrope!

Da li toliki broj građana zaslužuje strogu kaznu? U odgovoru na ovo pitanje treba se setiti dva glavna obećanja SNS-a u predizbornoj kampanjI 2012: borba protiv korupcije i ubrzan ulazak u EU.

Ni vidoviti građani nisu mogli da predvide da će korupcija dostići monstruozne razmere i da ćemo nakon trinaest godina od datog obećanja biti od Evropske unije dalji no pre dve decenije! No, ogroman broj građana je poverovao u data obećanja i dao masovnost toj stranci.

Setimo se i inicijacije omasovljenja te stranke – čelnik demokrata javno je podržao osnivanje SNS-a i dao joj vetar u leđa, u dobroj ali naivnoj veri da će jaka SNS zauvek odagnati sa političke scene ne samo Radikalnu stranku već i radikalski politički diskurs.

Tadić nije slutio ni kao hipotetičku mogućnost da će se SNS vratiti napuštenom ocu i da će, umesto da radikalsku politiku otera u........

© Danas