Holivud nikada nije bio samo industrija; on je bio aparat kulturne hegemonije. U smislu koji je definisao Antonio Gramši, hegemonija ne počiva isključivo na ekonomskoj dominaciji, već na sposobnosti da se sopstveni pogled na svet predstavi kao univerzalan i prirodan.

Tokom 20. veka, američka filmska industrija uspevala je upravo u tome: proizvodila je slike koje su oblikovale globalnu imaginaciju, dok je domaće tržište predstavljalo čvrstu ekonomsku osnovu tog simboličkog autoriteta.

Danas se nalazimo u momentu kada ta hegemonija ne nestaje, ali menja svoj oblik.

Ne govorimo o slomu Holivuda, već o njegovoj transformaciji iz nacionalne industrije sa globalnim dosegom u globalnu industriju čiji je opstanak zavisan od sveta izvan Amerike.

Klasični studijski sistem (1920–1948) počivao je na vertikalnoj integraciji: isti studiji kontrolisali su produkciju, distribuciju i bioskopske lance.

Domaće tržište bilo je centar, a međunarodna distribucija produžetak.

Čak i nakon antimonopolske presude 1948. godine, koja je formalno razbila taj model, strukturalna logika ostala je ista: američka publika bila je temelj stabilnosti.

Blokbaster era kasnog 20. i ranog 21. veka dodatno je učvrstila ovu poziciju.

Film – Jedna bitka za drugom – osvojio šest nagrada BAFTA

Film – Jedna bitka za drugom – osvojio šest nagrada BAFTA

Franšize poput „Osvetnika“, „Ratova zvezda“ i „Sveta iz doba Jure“ nisu bile samo komercijalni fenomeni, one su bile globalni narativi sa američkim ideološkim potpisom.

Ipak, ispod tog spektakularnog sloja postojala je čitava ekonomija filmova srednjeg budžeta (40–80 miliona dolara), koji su činili gotovo 50% godišnje zarade i održavali ravnotežu sistema.

Pandemija je razorila upravo taj srednji sloj.

Filmovi tog budžetskog ranga danas retko ostvaruju bioskopsku profitabilnost; studiji su zadovoljni i kada pokriju troškove pre dolaska na striming platforme.

Polarizacija između megaprojekata i malih, nagradno orijentisanih filmova postaje nova norma.

Ako 2025. uzmemo kao stabilizovanu postkovid godinu, struktura publike govori mnogo: uzrast od 18 do 39 godina čini oko 40% bioskopskog gledališta, dok je segment od 40 do 60 godina pao na svega 23%.

Generacija koja je decenijama predstavljala finansijski oslonac tržišta u velikoj meri se trajno okrenula kućnoj konzumaciji.

Ekspanzija platformi poput Netflix, Amazon, Paramount i........

© Danas