Ljudi su u XVIII veku znali da se Zemlja okreće oko Sunca, ali nisu znali koliko je ono udaljeno.

Knjiga „U potrazi za Venerom“ objašnjava kako su to saznali.

Sve je počelo od Edmonda Hejlija (1656-1742), čuvenog astronoma, čoveka po kome je nazvana najpoznatija kometa.

Shvatio je da odgovor leži u trenucima kada se Venera nađe između Zemlje i Sunca, pa se ta najsjajnija tačka na noćnom nebu pretvori u crnu tačku koja nekoliko sati putuje s jedne strane zvezde na drugu.

Ako astronomi zabeleže vreme kada je Venera „ušla“ u Sunce i kada je „izašla“ iz njega, onda će uz pomoć trigonometrije odrediti udaljenost.

To nije čest događaj.

Planete i Sunce zauzmu taj položaj dva puta u osam godina, onda se to ne desi duže od jednog veka, pa opet dva puta za osam godina.

Oni koji to nisu videli 2004. ili 2012, imaće novu priliku ako dožive 2117.

Hejli je izračunao da će astronomi morati da čekaju do šestog juna 1761. i trećeg juna 1769.

Bio je razočaran, jer je znao da te datume neće doživeti, ali uzdao se u nove generacije naučnika.

Ostavio je uputstva šta treba da urade i gde da se pritom nalaze.

Pošto je to bilo vreme prosvetiteljstva, izazov su prihvatile stotine astronoma i matematičara iz različitih zemalja: Britanci, Francuzi, Nemci, Rusi, Skandinavci…

Često su pomagali njihovi državnici, naročito kada im je objašnjeno da će proučavanje olakšati navigaciju.

Dobrovoljce su dočekali ogromni problemi:

Opseg i međuzavisnost: Jedan rezultat nije značio ništa. Kada razdele podatke i uporede merenja s različitih tačaka na Zemlji, što je........

© Danas