Ljudi su u XVIII veku znali da se Zemlja okreće oko Sunca, ali nisu znali koliko je ono udaljeno.

Knjiga „U potrazi za Venerom“ objašnjava kako su to saznali.

Sve je počelo od Edmonda Hejlija (1656-1742), čuvenog astronoma, čoveka po kome je nazvana najpoznatija kometa.

Shvatio je da odgovor leži u trenucima kada se Venera nađe između Zemlje i Sunca, pa se ta najsjajnija tačka na noćnom nebu pretvori u crnu tačku koja nekoliko sati putuje s jedne strane zvezde na drugu.

Ako astronomi zabeleže vreme kada je Venera „ušla“ u Sunce i kada je „izašla“ iz njega, onda će uz pomoć trigonometrije odrediti udaljenost.

To nije čest događaj.

Planete i Sunce zauzmu taj položaj dva puta u osam godina, onda se to ne desi duže od jednog veka, pa opet dva puta za osam godina.

Oni koji to nisu videli 2004. ili 2012, imaće novu priliku ako dožive 2117.

Hejli je izračunao da će astronomi morati da čekaju do šestog juna 1761. i trećeg juna 1769.

Bio je razočaran, jer je znao da te datume neće doživeti, ali uzdao se u nove generacije naučnika.

Ostavio je uputstva šta treba da urade i gde da se pritom nalaze.

Pošto je to bilo vreme prosvetiteljstva, izazov su prihvatile stotine astronoma i matematičara iz različitih zemalja: Britanci, Francuzi, Nemci, Rusi, Skandinavci…

Često su pomagali njihovi državnici, naročito kada im je objašnjeno da će proučavanje olakšati navigaciju.

Dobrovoljce su dočekali ogromni problemi:

Opseg i međuzavisnost: Jedan rezultat nije značio ništa. Kada razdele podatke i uporede merenja s različitih tačaka na Zemlji, što je moguće više razdvojenih, tačaka i na severnoj i na južnoj hemisferi, tek tada će dobiti pravu sliku. Zato su astronomi pokrili 130 lokacija širom sveta: Indiju, Skandinaviju, Džakartu, Rt dobre nade, Sibir, NJufaunlend, Tahiti, Peking… Ali morali su dotle da stignu.

Prevoz: Mogli su da računaju samo na brodove i konje. Nevil Maskelin je plovio tri meseca do ostrva u južnom Atlantiku. Anders Planman je sankama putovao po Finskoj, zaleđenim zalivom i zavejanim šumama, a kada je sneg bivao suviše dubok za konje, išao je peške. Pritom, svi su morali da stignu na vreme. Nekoliko sati zakašnjenja je isto kao da su poranili osam godina.

Komunikacije: U to vreme je pismo od Amerike do Engleske putovalo dve do tri nedelje. U prestonicama nisu znali šta se dešava astronomima na putu, a kada bi to saznali, ovi su već bili negde drugde. Rezultati su stizali mesecima.

Nacionalne surevnjivosti: Mnoge njihove zemlje bile su u ratu ili su se kretale ka njemu. Neki su zato morali da putuju kroz ratnu zonu (noseći teleskop, časovnik s klatnom i drugu opremu). Španci su zatvorili granicu za britansku ekspediciju, jer su se plašili špijunaže, a i zapitali su se: „Po čemu su njihovi astronomi bolji od naših?“ Nakon što je utekao britanskim ratnim brodovima, Gijom de Žentil je saznao da je mesto u koje se uputio upravo okupirano. Postojali su i francuski ratni brodovi, pa su Mejson i Dikson jedva preživeli pomorsku bitku.

Ostali problemi: Vrućina, bolesti (od kojih su preminula četvorica), planine, netačne mape, oluje, pirati, loši putevi, neuki guverneri, a i sujeverje: Žan-Batistu Šapa su sibirski seljaci hteli da ubiju, jer su smatrali da je čarobnjak. Poslednji i kobni neprijatelj mnogih bilo je oblačno nebo. Čovek ode na drugi kraj sveta, izračuna geografsku dužinu na kojoj se nalazi, namesti teleskop i onda sve propadne zbog oblaka ili magle.

I sve ovo pomnožite s dva. Pošto se merenja iz 1761. nisu poklapala, a neki astronomi se prepirali, morali su da ponove poduhvat 1769. I uspeli su. Bili su čvršće organizovani i znali koje greške da izbegnu, pa su došli do rezultata koji je maltene tačan.

Pod parolom „kad već putujemo“, bavili su se i drugim oblastima, pa unapredili botaniku, navigaciju, geografiju, lingvistiku…

Andrea Vulf postaje jedan od mojih omiljenih istoričara.

U prvom predlogu za prevod (Danas, 6.12.2025) prikazao sam njenu odličnu knjigu o Aleksandru fon Humboltu.

„U potrazi za Venerom“ ima jednostavnu kompoziciju.

Podeljena je na dva velika dela, po jedan o svakom susretu Venere i Sunca.

U njima Vulf naizmenično prati pripreme i putovanja nekoliko astronoma, da bi ih sve posmatrala uporedo kada osvane presudan dan.

Na kraju se nalazi deset strana dugačak spisak svih naučnika koji su učestvovali.

Knjiga nije bogato ispripovedana kao biografija Humbolta, ali s druge strane ne postoje nepotrebna poglavlja.

Upečatljivo je prenela veličinu tog poduhvata, kao i njegove tragične i komične strane.

Da li je poenta knjige u računanju razdaljine do Sunca?

Ne, Vulf smatra da je potraga za Venerom prekretnica u razvoju nauke.

Prvi put su stotine naučnika sarađivale, a ekspedicije su od tada postale uobičajene, kao i razmene podataka.

„Ostavivši po strani religijske, nacionalne i ekonomske razlike, oni su se ujedinili u prvom međunarodnom naučnom projektu. Seme globalnog sela u kojem danas živimo posejano je te decenije.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 21.02.2026. 10:40 U Srbiji razvijena moderna krstareća raketa dugog dometa: "Goshawk" predstavljen na sajmu u Rijadu

U Srbiji razvijena moderna krstareća raketa dugog dometa: "Goshawk" predstavljen na sajmu u Rijadu

Politika • 21.02.2026. 16:48 Američki oficir: Iznenadno povlačenje američkih trupa izazvalo bi nesigurnost na Kosovu

Američki oficir: Iznenadno povlačenje američkih trupa izazvalo bi nesigurnost na Kosovu

Ekonomija • 22.02.2026. 08:16 Da li će na nekretnine upisane po novom zakonu o legalizaciji moći da se podigne hipoteka?

Da li će na nekretnine upisane po novom zakonu o legalizaciji moći da se podigne hipoteka?

Društvo • 21.02.2026. 17:16 Aleksandra Subotić otpuštena sa mesta direktorke United Media

Aleksandra Subotić otpuštena sa mesta direktorke United Media

Ekonomija • 21.02.2026. 17:17 Ko stoji iza srpskih kompanija čije su krstareće rakete privukle pažnju na sajmu odbrane u Saudijskoj Arabiji?

Ko stoji iza srpskih kompanija čije su krstareće rakete privukle pažnju na sajmu odbrane u Saudijskoj Arabiji?

© Danas