Posle tragičnih događaja u „Ribnikaru“, Malom Orašju i Duboni 2023, napisala sam da se osećamo kao da je svet ispao iz šarki i razbio se u paramparčad. Taj potres i bol produbila je vlast, koja je na našu živu ranu sipala so – ogavnim rečima, izrugivanjima i uvredama. A onda, prvog novembra 2024. pogodila nas je još jedna tragedija – pad nadstrešnice na tek rekonstruisanoj Železničkoj stanici u Novom Sadu, koji je odneo petnaest života.

Umesto preuzimanja odgovornosti, poštovanja prema nastradalima i umirujućih reči, režim je odmah krenuo s izvrtanjem činjenica i marketinškim potezima.

Samo par dana kasnije, kada su studenti FDU mirno odavali poštu žrtvama, vlast (opštinski funkcioneri – batinaši) je reagovala potpuno besmislenim, iracionalnim nasiljem. Na nekim od narednih mirnih komemorativnih okupljanja bilo je naletanja automobilima na okupljene, zastrašivanja i svakojakih brutalnosti – odobravanih i podstrekivanih sa vrha.

I sada, 15. marta 2025, na najveličanstvenijem narodnom skupu – jedinstvenom u Srbiji ne samo po masovnosti, već i planetarno po duhu svetlosti, ljubavi, empatije i pravdoljubivosti – u trenutku kada se dostojanstvenom tišinom odavala pošta nevinim žrtvama pohlepe i slavoljublja, na mirnu masu se sručila monstruozna sila paklenog zvučnog oružja. Svejedno kako ga nazivali, to oružje je ispaljeno iz paklenog uma, s paklenom namerom. I tip oružja i trenutak njegove upotrebe svedoče o najdubljem ponoru zla.

Upravo u pakao, u njegove najmračnije krugove, Dante je pre mnogo........

© Danas