Razvaljuje me kontratransfer ovih dana. (Ako ne znate šta je to, pitajte Damjanca, on smatra da neki psiholozi ne razumeju taj pojam. Jer, kada filozof nauči neki psihološki pojam, to je kao da je otkrio novi kontinent – očigledno uzbuđen, ali potpuno zbunjen, pa počne brzo da ga redefiniše samo da bi dokazao da svi ostali nisu shvatili.)

Elem, kontratransfer… Klijenti postaju ja. Ja postajem oni. Gubim identitet. Pretvaram se u veliku, nezgrapnu grudvu bola. Skupljam i taložim emocije dok ne postanem teški grumen. Težak poput jedne kapi suze. Klijentove. Svaka suza sa njihovog obraza, sliva se kroz mene i prži mi utrobu, praveći u meni rane hroničnog kontratransfernog gastritisa.

Međutim, sve postaje tako sporedno kada popijem jedan markotik. On me umiruje poput bromazepama, ali me ne stondira. Relaksira me jednako kao i psihoterapija. Uzbuđuje me kao ekstazi. Markotik je univerzalni lek na našem tržištu čija se univerzalnost ogleda u izdavanju bez recepta. Ali, jedinstven je po tome što namerno izaziva........

© Danas