Vojvodina je srce Srbije. Da li u skoroj budućnosti možemo očekivati i takve transparente širom zemlje? Nije važno što će ispasti da Srbija ima dva srca, to je ionako simbolično. A mi smo svakako srčan narod, jedno srce manje-više, ne smeta. Ima u tome i nekih praktičnih koristi. Ako jedno srce otkaže, tu je ono drugo, i organizam nastavlja da živi čak i ako mozak zakaže.

Kada se dogodi opasnost po vlast, kao što je to sada miran opštenarodni ustanak koji su studenti pokrenuli, tada ona, po već viđenoj šemi, smišlja ganc novu opasnost po državu. Ovoga puta to su separatističke tendencije Vojvođana. Nije važno što ni na jednoj blokadi, nijednom protestu, niko nije takvu ideju izneo, ni usmeno ni pismeno, ni od studenata, ni od profesora i građana. Vlast, sada sa razmontiranom vladom, poručuje iz prašine u kojoj se batrga da ima svoje relevantne izvore. Kao što „znaju“ da se sa Zapada upravlja studentskim protestima u cilju rušenja države, tako sada služba dobro zna da nam se sprema otcepljenje Vojvodine. Ali, možemo mirno spavati, jer tu su naprednjaci koji će u korenu saseći pokušaj obojene revolucije i odbraniti i sačuvati celovitost i integritet države, kao što su „sačuvali“ i Kosovo. U to ime sprema se i nekakva deklaracija o Vojvodini. Ne možeš da ne zavapiš, aman, ljudi, prestanite da nas čuvate.

Koliko moraš biti pokvaren i bez duha, pa da u transparentu kojim su novosadski studenti dočekali kolege iz Beograda „di ste, Beograđani“ vidiš neprijateljski element, insistiranje na „vojvođanskom jeziku“, a kad se jezik otme kontroli, ode s njim i parče zemlje, očas posla, smatraju predstavnici vlasti. Da li ih treba podsetiti da se bogatstvo i lepota jezika jednog naroda ogleda između ostalog i u mnoštvu dijalekata. Ne možemo svi da govorimo istim narečjem. Uvek su mi bili simpatični otegnuti vokali moje drugarice iz Novog Sada, dok se nije odselila u Ameriku, pošto od svoje diplome filološkog fakulteta nije mogla pristojno da živi u svom rodnom gradu. Dan pre........

© Danas