Da li se nemačka uzdržanost u Ovalnoj kabinetu može opravdati ekonomskim realizmom ili je reč o propuštenoj prilici da se definiše evropski minimum? Dok Pariz i Madrid govore, ćutanje Berlina prestaje da bude taktika i postaje nova politička činjenica.

Sastanak nemačkog kancelara Fridriha Merca i američkog predsednika Donalda Trampa u Ovalnoj kabinetu, kako ga prenosi Politiko, formalno je protekao u duhu savezništva i međusobnog uvažavanja. Iza protokolarnih osmeha, međutim, nazire se pitanje koje prevazilazi lični odnos dvojice lidera: kako se danas gradi odnos prema Vašingtonu – kroz javno artikulisanje razlika ili kroz kontrolisanu uzdržanost – i kolika je politička cena tog izbora?

Merzova suzdržanost dok Tramp javno kritikuje pojedine evropske saveznike (Španijum Francusku, posebno) ili najavljuje nove trgovinske mere može se braniti logikom realizma. Nemačka je izvozna sila; njen industrijski model, posebno automobilski sektor, osetljiv je na američke carine. Bezbednosno, Berlin i dalje računa na američke garancije. U takvim okolnostima, otvorena konfrontacija sa Vašingtonom deluje kao nepotreban rizik.

Rizik preterane opreznosti

Ali rizik postoji i u preteranoj opreznosti. Dok su španski premijer Pedro Sančes i francuski predsednik Emanuel Makron pokazali spremnost da javno artikulišu evropski stav – konkretno, kritikujući zajedničko američko-izraelsko bombardovanje iranskih ciljeva i pozivajući na deeskalaciju – pred nemačkim Kancelarom se otvorio prostor koji se ne ukazuje često.

Zaoštrili se odnosi Španije i SAD: Tramp pretio zvaničnom Madridu, španski premijer mu uzvratio oštrim porukama

Zaoštrili se odnosi Španije i SAD: Tramp pretio zvaničnom Madridu, španski premijer mu........

© Danas