Da li se nemačka uzdržanost u Ovalnoj kabinetu može opravdati ekonomskim realizmom ili je reč o propuštenoj prilici da se definiše evropski minimum? Dok Pariz i Madrid govore, ćutanje Berlina prestaje da bude taktika i postaje nova politička činjenica.

Sastanak nemačkog kancelara Fridriha Merca i američkog predsednika Donalda Trampa u Ovalnoj kabinetu, kako ga prenosi Politiko, formalno je protekao u duhu savezništva i međusobnog uvažavanja. Iza protokolarnih osmeha, međutim, nazire se pitanje koje prevazilazi lični odnos dvojice lidera: kako se danas gradi odnos prema Vašingtonu – kroz javno artikulisanje razlika ili kroz kontrolisanu uzdržanost – i kolika je politička cena tog izbora?

Merzova suzdržanost dok Tramp javno kritikuje pojedine evropske saveznike (Španijum Francusku, posebno) ili najavljuje nove trgovinske mere može se braniti logikom realizma. Nemačka je izvozna sila; njen industrijski model, posebno automobilski sektor, osetljiv je na američke carine. Bezbednosno, Berlin i dalje računa na američke garancije. U takvim okolnostima, otvorena konfrontacija sa Vašingtonom deluje kao nepotreban rizik.

Rizik preterane opreznosti

Ali rizik postoji i u preteranoj opreznosti. Dok su španski premijer Pedro Sančes i francuski predsednik Emanuel Makron pokazali spremnost da javno artikulišu evropski stav – konkretno, kritikujući zajedničko američko-izraelsko bombardovanje iranskih ciljeva i pozivajući na deeskalaciju – pred nemačkim Kancelarom se otvorio prostor koji se ne ukazuje često.

Zaoštrili se odnosi Španije i SAD: Tramp pretio zvaničnom Madridu, španski premijer mu uzvratio oštrim porukama

Zaoštrili se odnosi Španije i SAD: Tramp pretio zvaničnom Madridu, španski premijer mu uzvratio oštrim porukama

Posebno ako se uzme u obzir da je američki državni sekretar Marko Rubio praktično priznao da je Vašington uvučen u sukob, izjavivši da se Amerika morala pridružiti jer je „znala da će Izrael delovati“. Taj momenat – kada je i sam Vašington u defanzivi, a dvojica evropskih lidera već kritički govore – bio je trenutak da se različiti tonovi unutar EU pretoče u objedinjenu poziciju.

Osovina koja nedostaje

Berlin je taj kapacitet imao. Nemačka, kao najveća evropska ekonomija i osovina institucionalne ravnoteže Unije, mogla je delovati kao most između odlučnijeg Pariza i opreznijeg Rima. Da se Nemačka pridružila inicijativi Sančesa i Makrona, premijerka Đorđa Meloni suočila bi se s drugačijom političkom računicom. U trouglu Berlin-Pariz-Rim leži stvarna pregovaračka težina „Stare Evrope“. Izostankom Berlina, taj proces objedinjavanja nije ni započeo.

U međunarodnoj politici, međutim, jednako su važne i činjenice i njihova interpretacija. Percepcija neretko postaje politička činjenica sama po sebi. Ako se u Vašingtonu učvrsti utisak da Evropa nema jedinstveno težište, taj utisak počinje da oblikuje ponašanje druge strane. A kada percepcija jednom preraste u operativnu pretpostavku, ona menja odnos snaga bez ijedne formalne odluke.

Od koordinacije do fragmentacije

Ovaj susret nije bio politički neutralan za Merca. NJegova izjava iz juna prošle godine, povodom bombardovanja Irana, da Izrael „obavlja prljav posao umesto nas“ sugerisala je identifikaciju s logikom sile. Sastanak u Ovalnom kabinetu bio je prilika za suptilno vraćanje Nemačke u ulogu evropskog koordinatora. Umesto toga, uzdržanost je učvrstila utisak kontinuiteta, a ne korekcije. Posledica je da Vašington više ne pregovara s evropskim težištem, već s fragmentima. Fragmenti, ma koliko pojedinačno bili snažni, teže ostvaruju ustupke. Ta posledica nije samo razlika u retorici, već i produbljivanje podele među ključnim akterima EU.

Lekcija o manevarskom prostoru

Iz srpske perspektive, ova epizoda nosi duboku pouku. Srbiji je otrežnjenje preko potrebno. Jer ako jedna Nemačka – industrijski gigant i stub Evrope – proceni da joj je manevarski prostor toliko sužen da mora da pribegne javnoj pasivnosti zarad zaštite svojih fabrika, onda je iluzija da mala država može večno balansirati bez cene. Ta cena stiže – pre ili kasnije.

Francuska, Nemačka i Britanija osudile napade Irana na region, traže povratak pregovorima

Francuska, Nemačka i Britanija osudile napade Irana na region, traže povratak pregovorima

Cena tišine nije moralna, već strogo politička. Ona se meri sposobnošću da se oblikuje percepcija sopstvene snage i definiše minimum zajedničke pozicije. Ako Berlin bira ćutanje pred Vašingtonom iz straha za svoju ekonomiju, postavlja se pitanje: koliki je onda realni prostor za bilo kakvu autonomnu politiku onih koji nemaju takvu polugu?

U međunarodnoj politici pozicije se retko gube naglo; one se osipaju kroz propuštene prilike. Propuštanjem trenutka da, uz Madrid i Pariz, oblikuje evropski minimum, Nemačka dozvoljava da njena pasivnost postane nova „činjenica“ na terenu. Tišina, koja je nekada bila diplomatsko oruđe, ovde postaje znak povlačenja – a taj znak, jednom prihvaćen kao datost, postaje temelj nove asimetrije u kojoj Evropa više ne postavlja uslove, već ih prima,

Autor je ambasador u penziji

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_72732580",{"video":"2514037","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 04.03.2026. 14:17 Na pumpama se pune rezervoari, vrtoglavo raste nabavna cena goriva

Na pumpama se pune rezervoari, vrtoglavo raste nabavna cena goriva

Svet • 04.03.2026. 21:55 „Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

„Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

Politika • 05.03.2026. 16:26 Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Ekonomija • 05.03.2026. 08:25 Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Svet • 06.03.2026. 11:08 UŽIVO Rat na Bliskom istoku se produbljuje: Izrael započeo "široki talas napada", Iranci tvrde da su napali "Linkolna" (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku se produbljuje: Izrael započeo "široki talas napada", Iranci tvrde da su napali "Linkolna" (FOTO, VIDEO)

© Danas