Na prvi pogled mogli bismo reći – hvala Savetu Evrope (SE) i njihovom projektu da ove sedmice kroz četiri fokus grupe u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, razgovorima sa po dva predstavnika strukovnih udruženja, obrade teme: „Zakoni u oblasti pravosuđa usvojeni 2023. i njihova primena“, „Položaj sudija i javnih tužilaca“ i „Visoki savet sudstva (VSS) i Visoki savet tužilaštva (VST) kao tela“ i nakon toga sprovede istraživanje sa sudijama i tužiocima.

Oni bi, izgleda, da u međuvremenu urade ono što Ministarstvo pravde (MP) i Vlada Srbije nisu uradili, a morali su, pre donošenja poslednjih sistemskih zakona u pravosuđu tzv. Mrdićevih. Možda računaju i da bi im taj materijal dobrodošao i povodom hitnog mišljenje o ovim zakonima koje je A. Brnabić zatražila od njihovog stručno-savetodavnog tela – Venecijanske komisije (VK).

Možda i da opravdaju bar deo svojih izuzetno velikih novčanih i stručnih ulaganja, pre svega kroz projekat „Podrška reformi pravosuđa u Srbiji“. Nažalost, to nije moguće bez suočavanja sa stvarnošću i polaganja računa svih domaćih učesnika u ovom procesu.

Na sličan način je politička vlast, koristeći i zloupotrebljavajući autoritet i fondove EU, to činila 2017. kada je pokrenula takve razgovore, a u tajnosti je neimenovana radna grupa spremala Radni tekst Amandmana MP na Ustav. Nažalost, aktuelna vlast i sve druge bitne aktivosti prema pravosuđu sprovodi na takav način. Nedosledno, dvolično.

U tome su joj saveznici pojedina strukovna udruženja. Mrdić, narodni poslanik koji je formalni predlagač ovih zakona, je razotkrio njihov cilj rečima; „Nismo mogli dozvoliti da oni (TOK-S.Đ.) hapse ministre iz SNS, a planirali su da uhapse i predsednika Republike.“

Na sve strane traže se načini i argumenti, izgovori da se ne prihvati ocena i ne uradi ono što od samog početka domaća struka i profesija , pa i mnogi iz EU, tvrde i zahtevaju – izuzetno problematične izmene sistemskih pravosudnih zakona – nije trebalo donositi. Treba ih odmah i u celini staviti van snage, da bi se u redovnoj zakonskoj proceduri, uz predviđeno učešće organa pravosuđa i na način predviđen zakonom – mogle u budućnosti eventualno preispitati.

Umesto da nakon donošenja Akta o promeni Ustava i novih pravosudnih zakona, kako je na završnoj Konferenciji........

© Danas