Nisu samo majski masovni zločini u OŠ „Ribnikar“, Duboni i Malom Orašju, pokrenuli veliki talas nezadovoljstva zbog stanja u društvu i eksplozije nasilja, ali su bili odlučujući za masovni izlazak ljudi na ulice i zahteve za promene. Posle četvoromesečnih protesta, nezadovoljni građani nisu dobili bilo kakav ustupak, pa je opozicija zatražila vanredne beogradske i republičke izbore.

Voljom jednog čoveka koji sedam godina nosi titulu predsednika Srbije, a u praksi sam odlučuje o svemu bitnom u Republici, nezavisno od odredaba Ustava i zakona, sa tim decembarskim izborima su veštački spojeni i prevremeni pokrajinski, a u jednom delu i lokalni izbori.
Na njegov mig predsednici 66 gradova i opština su kao partijski poslušnici, preko noći podneli ostavke i bez ikakvih objektivnih razloga raspustili opštinske skupštine.

To je bila samo najava – uvod u sumnjivi izborni koloplet.
I u takvim uslovima, koristeći naziv protesta „Srbija protiv nasilja“ za naziv koalicione izborne liste, uz podršku građanske inicijative ProGlas, drugih NVO i pojedinaca, dobijeno je preko 900.000 glasova u Srbiji, a sa koalicijom „Nada“ milion i sto hiljada i polovina glasova u Beogradu.

Ovaj uspeh opozicije bi bio još ubedljiviji da nije otkrivena velika izborna prevara, koju su potvrdili svi posmatrači izbora OSCE/ODIHR I CRTA, a Evropski parlament je doneo Rezoluciju o Srbiji posle izbora.

U njoj se osuđuje manipulacija angažovanjem predsednika Republike i (zlo)upotreba državnih resursa i medija u izbornoj kampanji.

Ustavni sud pet meseci nema snage da se izjasni o 11 zahteva za odlučivanje o izbornom sporu.

Da li smo posle 13, odnosno šest, meseci zaboravili na te istine?

Da li smo spremni da nešto žrtvujemo za njih ili ćemo se izgovarati da su nas lideri opozicije svojim podelama razočarali, pa ljuti na njih – propuštamo i ove........

© Danas