Predviđanja o tome da će izbori biti na leto glasnija su od svih zvona. Toliko da se čak i opozicija okupila na sastanku, 22. aprila, devet partija i organizacija, da vide šta će i kako će da se postave u susret takvom događaju.

Ono što je ključno pitanje, koje, pretpostavka je dosta čvrsta, najviše zanima javnost, a što nije novinarska projekcija, jeste da li planiraju da učestvuju na izborima zasebno, nezavisno od studentske liste, ili planiraju ubuduće da se sastaju kako bi našli način na koji će da pomognu studentima i njihovoj listi u apsolutnoj i bespogovornoj podršci.

Razume se, o tome još nema vesti. Kažu da to zavisi od istraživanja javnog mnjenja.

Sagovornici Danasa, koji su izvan političkog angažmana, međutim, gotovo u glas kažu da opozicija ne bi trebalo da ima takve nedoumice. Da bi trebalo da podrže studentsku listu i time doprinesu referendumskoj atmosferi.

“Opozicija bi trebalo da se uzdrži”

Mislim da bi opozicija trebalo da izvuče pouku iz mađarskog scenarija i da se uzdrži od fragmentisanog izlaska na izbore, koji u ovakvim uslovima najčešće samo pomaže režimu da zadrži kontrolu. U situaciji duboko narušenih izbornih uslova, sve jače režimske represije, gušenja preostalih nezavisnih medija, ključno pitanje nije ko će pojedinačno osvojiti više procenata, već kako formirati široki društveni i politički front koji može da artikuliše i kanališe postojeće ogromno nezadovoljstvo u društvu – kaže za Danas Dinko Gruhonjić, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

Studentski pokret se već nametnuo kao autentičan i kredibilan nosilac društvenih promena, sa nivoom poverenja koji opozicione partije trenutno nemaju ni izbliza, kaže.

Završen sastanak opozicije, najavljen nastavak saradnje

Završen sastanak opozicije, najavljen nastavak saradnje

– Upravo zato bi bilo politički racionalno da opozicija podrži studentsku listu, umesto da ulazi u još jednu rundu međusobnog nadmetanja sa ograničenim dometom. U takvom pristupu ne radi se o „povlačenju“ opozicije, već o strateškom prepoznavanju trenutka: da se energija društva koncentriše oko aktera koji imaju najveći mobilizacijski potencijal. Sve drugo vodi u disperziju glasova i održavanje postojećeg užasnog stanja, koje – verujte – može postati još užasnije – ističe Dinko Gruhonjić.

Propuštanje jednog izbornog ciklusa za opoziciju u ovakvim okolnostima ne bi bilo znak slabosti, smatra, već investicija u budućnost.

– Suprotno tome, izlazak na izbore uz fragmentisanje antirežimskog biračkog tela predstavlja gotovo siguran put u političku smrt velike većine opozicionih partija – zaključuje Dinko Gruhonjić.

“Opozicija mora da pokaže zrelost i spremnost na podršku onome ko ima šansu da sruši režim”

Prema rečima Dragana Popovića, direktora Centra za praktičnu politiku, opozicija u Srbiji je odavno na lošem glasu i posmatra se kao deo problema.

– To je rezultat aktivnog rada Vučićevog režima na uništenju političkog sistema i demokratske političke kulture u zemlji, ali delom i rezultat lošeg rada istaknutih opozicionih lidera. U ovom trenutku, apsolutni prioritet za svakoga ko veruje u demokratiju je smena Vučićeve vlasti. Bez toga nema ni oporavka političkog života u Srbiji. Naravno, deo sadašnjih stranaka će u tom procesu nestati, kao što će verovatno i neke nove organizacije nastati, što je proces koji traje........

© Danas