Samoproglašeni „sekretar rata“ nastavlja da čini ratne zločine; ljudi umiru u Africi zbog Maskovih rezova USAID-u; bankroti farmi u SAD naglo rastu; ICE i dalje deluje nekažnjeno; male boginje se šire… a mi se bavimo plesnom salom?

Ta sala nije samo predsednikova neobična opsesija, već simbol velikog dela karaktera Trampovog drugog mandata: neviđene korupcije, razaranja sistema kontrole i ravnoteže (dok Kongres, sa svojim budžetskim ovlašćenjima, biva sistematski ignorisan), čiste želje za vandalizmom, ocenjuje u kolumni za Gardijan Jan-Verner Miler, profesor politike na Univerzitetu Prinston.

Brzi zaokret Trampa i njegovih pristalica od pokušaja atentata ka propagandi za plesnu salu u ime bezbednosti uvodi još dve nove, uznemirujuće dimenzije: „bunker-plesna sala“ odgovara lideru koji se plaši sopstvenog naroda.

Manje očigledno, to se uklapa i u način razmišljanja pojedinih figura iz Silicijumske doline koje očekuju apokalipsu (koju sopstveno delovanje i ubrzava) i koje traže utočište na privatnim ostrvima, u novoosnovanim gradovima i zapravo u onome što se danas naziva „apokaliptičnim bunkerima“.

Donald Tramp ostavlja trajni pečat na najpoznatijoj znamenitosti

Donald Tramp ostavlja trajni pečat na najpoznatijoj znamenitosti

„Ne može se izgraditi dovoljno brzo“, izjavio je Tramp nakon incidenta u subotu uveče.

Ali razlozi za njegovu opsesiju plesnom salom datiraju još pre večere dopisnika Bele kuće: njegovi biografi su istakli da su ketering i plesne sale bili jedni od retkih njegovih uspešnih poslovnih poduhvata.

Plesna sala, kao i prostor u Mar-a-Lagu, pruža scenu za grandiozne ulaske i obožavanje masa čiji se sastav može savršeno kontrolisati i, ne manje važno, kao što su pokazali drugi aspirantni autokrate, ogromna građevina predstavlja izjavu moći: ona šalje poruku kritičarima da je lider nad njima trijumfovao i da njegovu zaostavštinu — bar ono što je učinio u izgrađenom okruženju — nije moguće poništiti.

Fokus na bezbednost........

© Danas