Ruska državna kompanija Rosatom trebalo bi da učestvuje u proizvodnji nuklearnog goriva u samom srcu Evropske unije, u okviru kontroverznog predloga koji čeka odobrenje nemačkih vlasti, piše Politico.

Francusko-rusko zajedničko preduzeće, koje bi proizvodilo nuklearne gorivne šipke i sklopove u Lingenu, na severozapadu Nemačke, predstavlja se kao ključno za energetsku bezbednost EU u trenutku kada se nuklearna energija smatra neophodnom za napuštanje fosilnih goriva.

Međutim, ovaj projekat dolazi u vreme kada Unija pokušava da zabrani sav uvoz energije iz Rusije kao odgovor na sveobuhvatnu invaziju predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu, pa predlog izaziva zabrinutost na regionalnom i saveznom nivou zbog rizika od špijunaže i drugih bezbednosnih pretnji.

Očekuje se da nemačke vlasti u narednih nekoliko nedelja donesu odluku o tome da li će odobriti ove planove.

Postrojenje bi vodila kompanija Framatome, ćerka-firma francuske državne energetske kompanije EDF, koristeći ruske komponente koje bi isporučivala TVEL, deo nuklearnog giganta Rosatoma pod kontrolom Kremlja.

TVEL ne bi direktno upravljao pogonom, ali bi isporučivao komponente ruske proizvodnje koje su ključne za izradu nuklearnog goriva.

Najveći proizvođač uranijuma na svetu dobija prvu nuklearku: Rusija gradi elektranu u ovoj zemlji

Gorivo ruskog dizajna trenutno se koristi u 19 nuklearnih reaktora iz sovjetskog perioda raspoređenih u pet zemalja EU u istočnoj i severnoj Evropi, kao i u još 15 reaktora u Ukrajini.

Framatome snažno lobira kod nemačkih vlasti da odobre projekat, angažujući političku težinu francuske vlade, sve do predsednika Emanuela Makrona.

Kako tvrde iz te kompanije, ono što je dobro poslovanje za Framatome, dobro je i za Evropu.

Za Nemačku, međutim, davanje saglasnosti je politički veoma osetljivo. Vlasti u Berlinu strahuju od bezbednosnih rizika i ruske špijunaže, a pojedini zvaničnici upozoravaju da ne treba dozvoliti ruskoj firmi da se učvrsti u zemlji koja je praktično u ratu sa Putinovim režimom i koju još uvek progoni sećanje na nekadašnju zavisnost od ruske energije.

Plan moraju da odobre i nemačke regionalne vlasti, koje takođe nisu naročito naklonjene projektu.

Ministar za zaštitu životne sredine Donje Saksonije, Kristijan Majer, posebno je skeptičan. Njegovo ministarstvo je poslednja instanca za odobrenje projekta u Lingenu.

„Nemačka je jednom dozvolila Gaspromu pristup kritičnoj energetskoj infrastrukturi u skladištu gasa Reden i postala ranjiva na ucene kada je Putin tokom krize zavrnuo slavinu za gas“, rekao je Majer za Politico.

Gasprom je 2015. u razmeni imovine preuzeo kontrolu nad nekoliko nemačkih skladišta gasa, uključujući i najveće u Redenu. Tokom gasne krize 2021. godine, kompanija je isporučivala izuzetno male količine gasa i dozvolila da se skladišta isprazne, dok je Putin veće isporuke povezivao sa puštanjem u rad gasovoda Severni tok 2 – potez koji se danas smatra upozoravajućom lekcijom.

„Sada preti da ponovimo sličnu grešku sa Rosatomom ako toj kompaniji odobrimo pristup osetljivoj nuklearnoj tehnologiji u proizvodnji gorivnih elemenata u Lingenu“, rekao je Majer.

Dok je projekat trenutno na razmatranju u nemačkom ministarstvu za zaštitu životne sredine i nacionalnim bezbednosnim........

© Danas