Putinova opsesija proslavom Dana pobede u Drugom svetskom ratu otkriva očajnu želju da dobije međunarodno prihvatanje.

Vladimir Putin je imao sve razloge da se nada da će ovogodišnja vojna pobednička fešta označiti povratak sa diplomatske hladnoće.

Sa sve većim brojem svetskih lidera koji prisustvuju paradi na Crvenom trgu 9. maja i Ukrajinom koja je možda spremna da se približi ratnim ciljevima Kremlja, Putin je možda verovao da stvari idu na bolje, piše Elena Davlikanova, saradnica Centra za analizu evropske politike (CEPA) čiji su fokus Rusija i Ukrajina.

Onda su počele da stižu loše vesti. Predsednik Donald Tramp sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u zanimljivoj diskusiji u Vatikanu, a 1. maja dve strane su potpisale kritični sporazum o mineralima, za koji je američka vlada rekla da pokazuje da „Sjedinjene Države imaju ulog i da su posvećene dugoročnom uspehu Ukrajine“.

Tu je i izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koji je, nakon višenedeljnih ruskih napada na civilne stambene objekte, izjavio da ne može garantovati bezbednost događaja. Tokom noći 4. i 5. maja, brojni ukrajinski dronovi pogodili su Moskvu.

Proslave 9. maja postale su stvar brojki još od ruske invazije punog obima u februaru 2022. Prisustvo ili odsustvo stranih lidera od tada je redovna tema u izveštavanju medija, te je samim tim postalo još jedno bojno polje između Rusije, Ukrajine i šireg Zapada.

Proslava Dana pobede nije samo komemoracija, to je spektakl moći, identiteta i, ove godine, pokušaj da se obeleži povratak Rusije kao globalne sile.

© Danas