Raduje me svaka nagrada filmu „Tri nedelje posle“, jer skreće pažnju na temu vršnjačkog nasilja o čemu moramo da govorimo, tako da se nadam da će i ove Zlatne arene u Puli koje smo dobili pomoći da naše društvo konačno počne da se bavi ovim problemom. Nadam se, takođe, i da će Zlatne arene koje su osvojili ostali naši filmovi promeniti situaciju.

Mi promovišemo našu zemlju, a vlast nam to ne dozvoljava, ovo je već druga godina kako su ukinuta sredstva za snimanje novih filmova – izjavio je za Danas Branislav Trifunović nekoliko minuta nakon dodela nagrada na 73. Puli.

Film „Tri nedelje posle“ reditelja Miroslava Terzića dobio je Zlatnu arenu za najbolju režiju u programu Hrvatske manjinske koprodukcije, Vladimir Arsenijević, Bojan Vuletić i Terzić zajednički su poneli Zlatnu arenu za najbolji scenario, a za najbolju montažu nagrađen je Marko Ferković.

Pula uz Vladimira Arsenijevića: Ovacije na premijeri „3 nedelje posle“, podrška našem piscu i scenaristi, čestitke ekipi filma

Pula uz Vladimira Arsenijevića: Ovacije na premijeri „3 nedelje posle“, podrška našem piscu i scenaristi, čestitke ekipi filma

U ovoj konkurenciji, trijumfovao je i „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića, koji je dobio Zlatnu arenu za najbolji film i najbolju fotografiju, koja je dodeljena Marku Brdaru. Zlatnom arenom za najbolju glavnu mušku ulogu nagrađen je Vučić Perović, za lik ostvaren u filmu „Oče naš“ reditelja Gorana Stankovića.

Tako su naši filmski autori ponovo pokazali da su, uprkos mizernim sredstvima koja su dobijali na konkursima Filmskog centra Srbije, u samom vrhu regionalne kinematografije – i po odlukama žirija, i po ocenama 13 kritičara iz regiona koji su ocenjivali oba takmičarska programa (Hrvatski film i Hrvatske manjinske koprodukcije), i po interesovanju publike.

U drami „Tri nedelje posle“ Miroslava Terzića, koja je u Pulu stigla pravo sa festivala u Karlovim Varima, gde je osvojila prestižnu nagradu Europa Cinemas Label za najbolji evropski film, Branislav Trifunović igra nastavnika, a što je još važnije, on je i producent ovog filma koji je inspirisan istinitim događajem.

– Jako smo zadovoljni pažnjom koju je u Puli dobila ova priča i reakcijom publike, što govori o tome koliko je vršnjačko nasilje važna tema. Mi smo na ovom filmu radili deset godina, žao mi je što smo nekoliko puta bili odbijeni na raznim konkursima Filmskog centra Srbije, i stalno se pitam šta bi se desilo da smo ga snimili pre nego što se dogodio „Ribnikar“.

Da li bi se poveo neki razgovor o ovom filmu u školama, da li bi se možda sprečila ta tragedija. To je sad neka iluzija koju ja živim, ali postavljam sebi ponekad ta pitanja baveći se ovom temom.

Ali, ni posle „Ribnikara“ nisu otvoreni nikakvi razgovori na nivou institucija i škola, i taj događaj je........

© Danas