Zemun baš osećam kao svoj * Imam divne, brižne roditelje, baku, veliku familiju * Izostanak iz škole nije postojao kao opcija * Mama samo brine, a otac je diskretno ali iskreno podržava * Devedesete su bile teške za sve * Nisam imala luksuz lenčarenja, učila sam svaki dan u čitaonici * Protesti su bili obavezan deo društvenog života moje generacije * Biti tužilac u Srbiji za ovih 25 godina se menjalo

Ne stižem često da razmišljam o prošlosti ali mi naviru slike i sećanja, najčešće kada me neki događaj asocira na nešto što je meni emotivno važno. Vaspitavana sam da je jedino važno biti čist pred sobom, da je samo obraz večan a sve ostalo prolazno.

***
I danas, važno mi je jedino kakva sam majka, ćerka, supruga, sestra, unuka… kakav sam prijatelj. Mislim da sam obična žena, sa malo neobičnijom profesijom, koju jako volim i u kojoj sam dobra ali koja me ne definiše.

***
Imam divne, brižne roditelje, baku, veliku familiju… A komšiluk, on na žalost, nekada i sad nije isti. Ulica u kojoj sam rođena i u kojoj i danas živim je nekada bila mirna, zavučena a komšije su se poznavale i međusobno pomagale, kao prava porodica.

***
Družile su nam se bake i deke, roditelji, moja generacija. U poslednje vreme zgrade su zamenile porodične kuće i sada, na žalost, veći deo komšija ne poznajem.

***

Zemun baš osećam kao svoj. Baka i deka su mi tu živeli i radili, roditelji su mi živeli i radili u Zemunu, jedna ćerka je završila zemunsku gimanziju, kao i moj otac i tetka, druga je pohađa… tako da mi svaki kraj Zemuna budi emocije… letnja scena Gardoš, kej, pozorište… iako i za njega osećam da je nekako „otet“ i „zaposednut“ od nekih divljih koji su oterali pitome.

***

Osnovnu školu sam završila u Zemunu a znanje je bilo imperativ, s obzirom da mi je mama bila profesor srpskog jezika u školi i da su mi obe tetke radile u prosveti. Moja nemirnija priroda, puna energije i bunta je stalno bila suzbijana strogim pravilima ponašanja i poštovanja autoriteta profesora i starijih.

***
Izostanak iz škole nije postojao kao opcija, što sam prenela i na posao, tako da danas, osim dva porodiljska odsustva, nemam ni jedan jedini dan bolovanja.

***
Vaspitavana sam od strane roditelja koji su strogi, naročito majka, od roditelja koji nikada ne hvale svoju decu, jer je to bila sramota. Tako je i danas. Mama samo brine, a otac je diskretno ali iskreno podržava često se šaleći na moj račun. Najveći kompliment koji mi uputi za neki tekst, intervju ili postupak je : „dobro je“, „ uredu je“.

***
I on je u svoje vreme, krajem osamdesetih godina, bio blagajnik u tada osnovanom Fondu solidarnosti, koji je disidentima i ljudima koji su ostali bez posla zbog bunta protiv vlasti davao tri plate… A smenjen je sa mesta finansijskog direktora poznatog društvenog preduzeća „Central“ u Zemunu zato što je učestvovao u........

© Danas