Priča koja sledi ispričana je u jedno rano blokadersko jutro na raskrsnici ispred vlade Srbije. Ispričao je jedan moj prijatelj mladiću koji se raspitivao o tome o čemu se radi, zašto ljudi borave danonoćno na raskrsnici i koji su njihovi ciljevi. Predstavio se kao naš državljanin slovačke nacionalnosti koji je već nekoliko godina na studijama u Bratislavi uz zdušnu pomoć države Slovačke.

Nije se činio provokatorom, mada se u utiske iz prve ruke odavno ne oslanjam sa pouzdanjem. Probaću da priču koja sledi ispričam što vernije, pa čitaoce koji su osetljivi na grube reči, upozoravam da se ili pripreme ili napuste dalje čitanje.

„Sada ću da ti objasnim u tri reči slikovito o čemu se radi“, kaže moj drug. A tu sam i ja, čija je uloga u svemu uloga hroničara amatera. Uz druga je drug, kako kaže pesma iz nekih davnih vremena koje ovaj hroničar amater pamti.

„Dakle, jednostavno je, već dugi niz godina jedan čovek na čelu države kako se probudi i obavi jutarnje ‘fiziloške potrebe’, napuni kantu g**nima i sadržaj prospe po nama. Onda TI počneš dan ispirajući ovaj pogani sadržaj i tako iz dana u dan. Ponekad se čitava akcija ponovi i u ranim večernjim satima, i ma koliko se trudio, tada noć provedeš sa neuklonjivim zlomirisnim zaostacima. Neko vreme su ljudi........

© Danas