Od kako je pre desetak dana osvanula vest da je u samom centru Kragujevca čoveka ujela zmija, mnogi su se zapitali odakle zmije na gradskim ulicama. Usledile su objave na društvenim mrežama koje ilustruju da zmija ovog leta ima i u drugim gradovima, čak je i sednica Parlamenta Federacije BiH bila otkazana jer se zmija pojavila u sali.

I dok stručnjaci upozoravaju da ukoliko građani sretnu zmiju treba da budu smireni i pozovu Zavod za zaštitu prirode Srbije, iz te institucije za Danas govore koliko ih često kontaktiraju zbog zbrinjavanja zmija i da li ih ove godine zaista ima više nego ranije.

– Pozivi za zbrinjavanje zmija i drugih vrsta gmizavaca su relativno retki u poređenju sa drugim grupama kičmenjaka kao što su ptice i sisari. Tokom 2024. godine bilo je 13 slučajeva zbrinjavanja, dok ih je od početka ove godine bilo sedam. Ukoliko dođe do kontakta sa zmijom, treba ostati smiren i što pre kontaktirati Zavod za zaštitu prirode Srbije koji će dalje preduzeti sve neophodne mere za zbrinjavanje jedinke. U slučaju da je zmija nađena na teritoriji grada Beograda, Zavod prosleđuje poziv Komunalnoj zoohigijeni Veterine Beograda dok u slučaju otrovnih vrsta, poziv biva prosleđen Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“ – navode iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije.

Na teritoriji Beograda, kako tvrde u ovoj instituciji koja se bavi zaštitom prirode, mogu da se sretnu pet vrsta zmija od kojih su sve bezopasne.

– U pitanju su Eskulapov/obični smuk (Zamenis longissimus), stepski smuk (Dolichophis caspius), smukulja (Coronella austriaca), belouška (Natrix natrix) i ribarica (Natrix tessellata). U Srbiji žive tri vrste otrovnica – poskok (Vipera ammodytes), šarka (Vipera berus) i šargan (Vipera ursinii), od kojih nijedna nije autohtona za područje grada Beograda te su susreti sa ovim vrstama veoma retki – dodaju uz Zavoda.

Prema njihovim podacima, već od 50 ili 60 km južno od Save i Dunava počinje da se javlja poskok kao otrovna vrsta. Poskok je ujedno i najzastupljenija otrovna vrsta u Srbiji. Šarki ima mnogo manje i one naseljavaju samo visoka planinska područja, dok bosanski šargan naseljava uglavnom staništa na Prokletijama i Šar planini. U gradu nema otrovnica, ali ima smukova. U Beogradu se najčešće mogu videti stepski smukovi, koji mogu dostići dužinu i do 200 cm, ali su potpuno bezopasni.

Kada je reč o brojnosti zmija, kažu, svake godine je manje-više ista situacija.

– Njihove populacije regulišu njihovi predatori – ptice i sisari. Iako su zmije mnogo češće u prirodnim staništima van gradova i naseljenih mesta, često se mogu naći i u izmenjenim antropogenim staništima poput naselja, gradskih parkova i sl. U zgrade uglavnom ulaze krajem jeseni, najviše u podrume i slične prostore gde im odgovaraju temperaturni uslovi za prezimljavanje – objašnjavaju iz Zavoda za........

© Danas