Draga deco,

Već osam meseci protestujete i širite optimizam u Srbiji verujući da je živa. Jedino što ste tražili za sve ovo vreme, jeste da se nađu, procesuiraju i kazne krivci za smrt šesnaest ljudi u Novom Sadu. Ne izdvajam nikoga, u smrti su svi jednaki, ali mene lično najviše je pogodila smrt dede i njegovo dvoje unučadi i smrt onog momka koji se mesecima borio za život nakon nesreće i na kraju izgubio bitku.

Ali to nije bilo dovoljno nikome iz vlasti da se barem rastuži, da pusti suzu makar i kada ih niko od njihovih zapenušanih kolega i partijskih drugova ne vidi. Ako i jeste opako su se sakrili.

Osam meseci ste vi, draga deco, budili Srbiju, Evropu celu, obilazili i jedino ukazivali na kolosalnu nepravdu i bezakonje.

I šta se desilo. Stanovnici Srbije, većinski to su prihvatili kao prolaznu modu i posle evo nekoliko meseci kao da je počeo da im smeta protest i to „predugo trajanje“ vaše botbe. Kao da se počelo čuti „dokle više i ovi sudenti“.

Mi nažalost imamo vlast kakvu imamo, francuski mediji pišu da ONAJ vlada rasprodajući prirodna bogatstva i uzimajući besomučno kredite. I kupujući i podmićujuči redom, penzionere, na silu zaposlene, činovnike, čak i zdravstevene radnike, sve osim vas i vaših profesora. Poslednji primer su prodane duše u Kosjeriću, onih pedesetak koji su u međuvremenu promenili stranu. Kakav moraš da budes čovek pa da trguješ jedinom vrednošću, onim najvrenijim što imaš u zemlji pa makar i ovoj – svojim glasom. Da se jednostavno prodaš.

To su draga........

© Danas