Dve godine života u Francuskoj pružaju dovoljno vremena da se uoče obrasci koji iz spoljne perspektive često ostaju pojednostavljeni ili stereotipni. Iza razglednica sa Ajfelovim tornjem i romantične predstave o „zemlji kulture“ stoji kompleksno društvo čije su ključne odlike snažna protestna tradicija, duboko ukorenjena socijalna država i visok nivo građanske samosvesti.

Iz ugla novinara koji dolazi iz Srbije, poređenje dva društva nameće se gotovo spontano. Ono ne podrazumeva idealizaciju Francuske, niti simplifikaciju srpskih prilika, već ukazuje na razlike u političkoj kulturi, institucionalnoj stabilnosti i shvatanju građanskih prava, piše Pero Jovović.

U Francuskoj je protest institucionalizovan oblik političkog izražavanja. On nije incident, već očekivani deo demokratskog procesa. Pojmovi poput grève – štrajk, manifestation – demonstracije i blocage – blokada, nisu rezervisani samo za političke analize već su deo svakodnevnog govora i javnog diskursa.

Karakteristično je da se o protestima uči i na početnim nivoima kurseva francuskog jezika. U udžbenicima za A1 i A2 nivo redovno se pojavljuju primeri rečenica o štrajku železničara, zatvorenim školama ili demonstracijama u centru grada. To nije slučajnost, već odraz realnosti u kojoj je građanski otpor normalizovan i društveno prihvaćen.

To je jedna od prvih lekcija koje sam dobio na svojim časovima, učeći francuski jezik.

Francuska protestna tradicija ima duboke istorijske korene, od revolucije iz 1789. godine do savremenih masovnih pokreta. Poslednjih godina zemlja je svedočila brojnim talasima demonstracija – od protesta protiv penzione reforme do lokalnih mobilizacija protiv rasta cena, reformi obrazovanja ili ekoloških pitanja.

Nedavni protesti u Strazburu za veće plate i dostojanstvo radnika, gradu koji je ujedno i simbol evropskih institucija, još jednom su pokazali visok stepen spremnosti građana da izađu na ulice zbog socijalnih i političkih pitanja. U Francuskoj je gotovo podrazumevano da će sindikati, studentske organizacije ili građanske inicijative brzo reagovati na odluke vlasti koje smatraju štetnim.

Posebno je izražena spremnost na bojkot i štrajk. Generalni štrajkovi, obustava rada u javnom prevozu, zatvaranje škola i univerziteta, blokade rafinerija ili luka – sve su to legitimni oblici pritiska. Važno je naglasiti da štrajk u Francuskoj ima snažnu pravnu zaštitu i društvenu legitimaciju. Čak i kada izaziva nezadovoljstvo dela građana, retko se dovodi u pitanje pravo na njegovo organizovanje.

Svi znate francusku Marseljezu, a evo gde i kako je nastala

Svi znate francusku Marseljezu, a evo gde i kako je nastala

Na dan najavljenog generalnog štrajka – nije radilo apsolutno ništa, čak ni apoteke.

U poređenju sa Srbijom, gde protesti često nailaze na podeljene reakcije javnosti i gde se njihova legitimnost neretko osporava, u Francuskoj postoji konsenzus o tome da je ulica produžetak političke debate.

Druga važna lekcija odnosi se na funkcionisanje socijalne države. Francuski model zasniva se na širokoj mreži javnih usluga i snažnom sistemu socijalne sigurnosti.

Zdravstveni sistem predstavlja jedan od najupečatljivijih primera.

Centralni instrument tog sistema je tzv. Carte Vitale – elektronska zdravstvena kartica koju poseduje svaki osiguranik. Ona omogućava automatizovano evidentiranje troškova i povraćaj sredstava za zdravstvene usluge.

U praksi, zdravstvena zaštita je dostupna i u javnim i u privatnim ustanovama. Pacijent može da ode kod privatnog lekara, a troškovi se u velikoj meri refundiraju kroz obavezno zdravstveno osiguranje, uz eventualnu doplatu koju pokriva dodatno osiguranje (mutuelle), koje ima veliki broj građana. Sličan princip važi i u apotekama – lekovi na recept se delimično ili u potpunosti refundiraju, u zavisnosti od kategorije.

Za razliku od Srbije, gde je formalno takođe reč o sistemu obaveznog zdravstvenog osiguranja, u Francuskoj je poverenje građana u sistem znatno veće. Administrativne procedure su digitalizovane, rokovi refundacije kratki, a transparentnost troškova veća.

Francuska posebnu pažnju posvećuje zaštiti radnih prava. Radno vreme, minimalna zarada, kolektivni ugovori i sindikalno organizovanje imaju snažnu institucionalnu podršku. Otpuštanje radnika podrazumeva jasno definisane procedure i relativno visoke otpremnine, što doprinosi osećaju sigurnosti zaposlenih.

Javne usluge – od prevoza do obrazovanja – funkcionišu u okvirima koji podrazumevaju visok stepen odgovornosti države. Univerzitetske školarine su znatno niže nego u mnogim drugim zapadnim zemljama, a socijalne naknade za studente, porodice sa decom ili nezaposlene predstavljaju važan deo sistema socijalne ravnoteže.

Istovremeno, visoki porezi su društveno prihvaćeni kao cena takvog modela. U javnom diskursu dominira stav da država mora obezbediti javno dobro, čak i po cenu većih fiskalnih opterećenja.

Znate li gde su nastale prve novine na svetu i šta je u njima pisalo?

Znate li gde su nastale prve novine na svetu i šta je u njima pisalo?

Građanska svest i odnos prema državi

Možda najznačajnija razlika u odnosu na Srbiju ogleda se u percepciji odnosa između građanina i države. U Francuskoj postoji snažno ukorenjena svest da su institucije rezultat istorijskih borbi i da se stečena prava moraju stalno braniti.

Građani redovno učestvuju u javnim raspravama, lokalnim inicijativama i sindikalnim aktivnostima. Politička debata je intenzivna, često oštra, ali široko rasprostranjena. Protest nije izraz slabosti institucija, već način njihovog korektivnog delovanja.

U Srbiji se često može čuti da „protesti ništa ne menjaju“. U Francuskoj takva rečenica retko ima širu podršku. I kada ne donesu trenutni rezultat, protesti ostaju mehanizam pritiska i podsećanja vlasti na granice političkog legitimiteta.

I ne. Francuska nije idealno društvo. Suočava se sa ekonomskim izazovima, političkom polarizacijom i bezbednosnim pitanjima. Međutim, dve godine života u toj zemlji jasno pokazuju da su protest, socijalna država i građanska mobilizacija duboko integrisani u njen politički i društveni identitet.

U poređenju sa Srbijom, razlika nije samo u standardu, već i

u stepenu poverenja u institucije i spremnosti građana da ih brane ili kritikuju. U Francuskoj je protest legitimno sredstvo političke borbe, zdravstveni sistem funkcionalan mehanizam socijalne solidarnosti, a država percipirana kao servis građana, a ne kao udaljena struktura moći.

To su lekcije koje prevazilaze lično iskustvo i postaju relevantne za svaku ozbiljnu raspravu o stanju demokratije i društva u regionu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Društvo • 27.02.2026. 20:54 Ministarstvo: Otkazuje se sutra obeležavanje Dana sećanja na vladavinu Stefana Nemanje u Studenici

Ministarstvo: Otkazuje se sutra obeležavanje Dana sećanja na vladavinu Stefana Nemanje u Studenici

Svet • 28.02.2026. 23:25 Izrael i SAD napali Iran: Tramp i Netanjahu tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, pozivaju Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Izrael i SAD napali Iran: Tramp i Netanjahu tvrde da je ajatolah Ali Hamnei ubijen, pozivaju Irance da „završe posao“ (FOTO, VIDEO)

Život • 28.02.2026. 10:05 Sada je pravi trenutak: Evo šta treba da uradite u voćnjaku da biste sprečili bolesti i štetočine

Sada je pravi trenutak: Evo šta treba da uradite u voćnjaku da biste sprečili bolesti i štetočine

Život • 27.02.2026. 20:18 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 17. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 17. kolu?

Politika • 27.02.2026. 22:20 Dačić 48 sati na mehaničkoj ventilaciji, posetio ga Vučić

Dačić 48 sati na mehaničkoj ventilaciji, posetio ga Vučić

© Danas