Ukratko: Iranski sporazum otkriva transakcioni pristup Vašingtona rešavanju sukoba, koji daje prednost brzim dogovorima nad bezbednosnim strepnjama saveznika. Javni ukor upućen Izraelu predstavljen je kao upozorenje Ukrajini, čija je pregovaračka pozicija u svakom budućem rešenju znatno slabija. Za Kijev, Evropa po svemu sudeći nudi trajniju bezbednost od američke politike oblikovane instinktima jednog lidera za zaključivanje dogovora i promenljivim vašingtonskim prioritetima.

Sjedinjene Države i Iran su 19. juna zvanično potpisale Memorandum kojim se okončava rat koji je trajao više od sto dana. Vrhovni vođa Irana ubijen je u prvim udarima, trinaest američkih vojnika je poginulo u sukobu, a Vašington je potrošio značajan deo zaliha precizno navođene municije. Ishod prema oceni američkih saveznika je sporazum koji ostavlja teheranski režim netaknutim, njegovu vlast po svemu sudeći ojačanom, dok su ključna pitanja o iranskom nuklearnom programu odložena, a ne rešena.

Izrael je besan. Odgovor američkog potpredsednika Džej Di Vensa na taj bes nije bio umirujući. Bio je to javni ukor – poručio je izraelskim zvaničnicima da se „probude i suoče sa stvarnošću“ sopstvene izolovanosti. Eto šta Vašington radi saveznicima koji se pobune protiv uslova dogovora koji predsednik Donald Tramp želi da zaključi: kaže im da se prilagode.

Ukrajina bi trebalo da zastane nad tom rečenicom.

Lekcija koju niko nije želeo da nauči na ovaj način

Izrael nije mlađi partner Vašingtonu. To je, po svemu sudeći, najdublje integrisan bezbednosni odnos koji Sjedinjene Države imaju na planeti – građen sedam decenija, podržan unutrašnjim političkim konsenzusom u Vašingtonu koji preživljava smene administracija, učvršćen razmenom obaveštajnih podataka i zajedničkim razvojem naoružanja. Američki predsednici obe stranke tretirali su ga gotovo kao svetinju. Ako se takav odnos može javno zaobići u trenutku kada postane nezgodan za dogovor koji Tramp želi, pitanje za svakog drugog američkog partnera je očigledno: po čemu si ti drugačiji?

Ukrajina nema sedamdeset godina institucionalne integracije sa Vašingtonom. Nema unutrašnji politički lobi ni približno uticajan kao izraelski u američkoj politici. Ima više od četiri godine rata punog obima, ogromnu zapadnu simpatiju, i bezbednosni odnos izgrađen na brzinu – pod pritiskom ratnih okolnosti, a ne kroz decenije pažljivog institucionalnog građenja. Ako se Jerusalimu može reći da prihvati uslove koji mu ne odgovaraju, onda pregovaračka pozicija Kijeva u budućim razgovorima izgleda znatno slabije.

Ovo nije hipotetička zabrinutost. To je upravo dinamika koja stoji iza najglasnijih........

© Danas