U vremenu kada se rat vratio u Evropu, kada se globalni lanci snabdevanja oružjem i kritičnim sirovinama lome pod pritiskom velikih sila i kada države otvoreno koriste odbrambenu industriju kao instrument spoljne politike, Srbija je donela odluku koja deluje kao akt strateškog samopovređivanja – uvela je moratorijum na izvoz naoružanja i vojne opreme (NVO).

Ta odluka od 23. juna 2025. nije samo ekonomski štetna, već je konceptualno pogrešna, politički neodgovorna i odražava duboko nerazumevanje prirode savremenog međunarodnog poretka.

Još je problematičnija činjenica da se, prema brojnim nezvaničnim informacijama, izvoz ipak odvija – selektivno, netransparentno i bez jasno definisanih kriterijuma. Takva praksa ne predstavlja ni moralni iskorak, niti bezbednosni oprez, već administrativni voluntarizam sa mogućim spoljnopolitičkim posledicama. Odgovornost za ovakvo stanje leži pre svega na resornim ministarstvima i regulatornim telima, koja nisu bila u stanju da formulišu održivu politiku izvoza, već su posegla za najlakšim, ali i najštetnijim rešenjem – suspenzijom uz moguće netransparentne izuzetke.

Na ovaj način smo sami sebi nametnuli politiku izvoza oružja u sivoj zoni – formalno suspendovanu, ali suštinski u stanju kontrolisane neizvesnosti. Ono što nam se danas predstavlja kao odgovorna odluka, u stvarnosti je bekstvo od strateškog upravljanja i korišćenja nacionalnog potencijala u geopolitičkoj globalnoj krizi.

Ekonomski okvir

Odbrambena industrija Srbije (OIS) predstavlja jedan od retkih sektora domaće privrede koji sistematski generiše visoku dodatu vrednost, stabilan priliv deviza i snažan izvozni potencijal. Odobreni izvoz NVO u 2021. (poslednja godina sa zvaničnim podacima) je iznosio 1,23 milijarde dolara, i uz odobreni izvoz roba dvostruke namene od 1,79 miliona dolara, Srbija se pozicionirala kao relevantan evropski proizvođač, a ne puki regionalni snabdevač.

U 2020. godini, Vlada Srbije je osnovala Grupaciju OIS koja obuhvata 13 nosioca odbrambenih tehnologija i četiri nosioca bazičnih tehnologija. Osim toga, ukupno je 60 kompanija u državnom i privatnom vlasništvu registrovano u Srbiji za proizvodnju NVO, 239 privredna subjekta su licencirana za trgovinu NVO, a oko 35 su specijalizovana pravna lica, opitni centri, naučni instituti, fakulteti i tehničko-remontni zavodi koji su uključeni u razvoj NVO. Očigledno se radi o složenom sistemu koji ne može da opstane bez kontinuiteta proizvodnje i izvoza. Zato moratorijum ne „zamrzava“ sistem – on ga postepeno razgrađuje.

U tržišnoj realnosti odbrambene industrije ne postoji pauza. Kupci koji danas ne dobiju robu, sutra potpisuju........

© Danas