Postaje poprilično neprijatno pratiti sunovrat čoveka koji će još koju nedelju biti predsednik Srbije. Naprednjaci, poput onih zarobljenih ptića belih čiopa, uzdaju se u svog šefa – ne onog Vučevića, već u pravog – da će da ih nahrani i zaštiti od nadolazeće oluje. NJihovo kreštanje je visokofrekventno i uznemiravajuće, jer po prvi put nisu više sigurni ni u svoju maticu, a u sebe nikada nisu ni bili.

Dovesti 30 i kusur hiljada po onoj vrelini u Beograd nikako nije bio pametan potez, ali čovek željan ljubavi morao je da napravi taj iskorak i da potera svoje stado na ispašu. Imajući u vidu i njegovo mentalno stanje, sve je došlo na svoje mesto.

Kada smo već kod mentalnog stanja, samo neko ko je lud i nenormalan može od budućnosti sopstvene zemlje da pravi neprijatelje. Da li je toga svestan, to je drugo pitanje, ali da ima iole zdravih ćelija u mozgu, znao bi da od te rabote nema posla, pa čak i da ih je bilo 207.000 sa sve obalom Save kod Pravnog fakulteta.

Predsednik Srbije je toliko uništio naše društvo da na ulici više ne važe ni zakoni poštene robne razmene. Gospođa sa 17 kesa punih smokija nije htela jednu od tih kesa da zameni za čitav paket hladnog čaja. Za razliku od gospodina koji je bio spreman i na potpunu nefer razmenu, gospođa je svesna veličine lika i dela predsednika Srbije i ni za živu glavu nije htela da popusti i da se odrekne jednog smokija koji joj je omogućio i obezbedio predsednik.

Oni vispreniji, a ima ih i među........

© Danas