Ne dešava se često da prvi među nama potrga košulje sa nedara, da takoreći ogoli samu dušu. Za domaću javnost on je neumorni pregalac, gromobran za narod, ali se novinaru britanskog Rojtersa poverio, onako kako se nekad otvaramo samo pred neznancem – voleo bi da, kad mu istekne ovaj predsednički mandat, malo batali politiku.

Isto mu želi više od pola Srbije! Naš predsednik (koji više ne bi bio predsednik) mogao bi da se oda svojim pasijama, čitanju i šahu. Samo što bi, ako se pita više od pola Srbije, to mogao da radi svakodnevno do povečerja u Zabeli.

Ali proklet je ljudski život, dubok kanjon između želja i zbilje. Srećko Šojić samo je hteo da bude kapetan bele lađe, ali je morao da bude korumpirana jajara. A Vučić će izgleda morati da odloži penziju i postane premijer! On, naravno, ne bi, ali ga nagovaraju iz stranke jer oni bi bez Vučića i nekako, ali drže da bi Srbija bez Vučića smesta propala. Neka ga on lepo u Nemanjinoj 11, a neka čita i razrađuje šahovska otvaranja noću, kad ga muči radoholičarska insomnija.

Hvatanje zeca

I prvi među nama, šta će, nosi svoj krst, takav mu je dopao na ovom svetu, i već se odaje kampanji. Jede sendvič u Novom Sadu, recimo, a kad se naš predsednik oda hrani običnih ljudi – kao onomad bureku sa Orbanom ili mezetluku kod kakvog domaćina –........

© Danas