U senci trenutnog ranog javnog uvida, koji traje do 3. avgusta, povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene rudarsko-metarluškog kompleksa „Čukaru Peki“ i „Malka Golaja“, čiji je naručilac kompanija Srbija Ziđin Koper, a u očekivanju primedbi i sugestija zainteresovanih građana Bora i Zaječara, podsetimo se kako funkcioniše ovaj koncern u Srbiji.

Kompanija Srbija Ziđin Majning, koja upravlja rudnikom Čukaru Peki kod Bora, i kompanija Srbija Ziđin Koper, naslednik nekadašnjeg RTB Bora, zajedno su u 2025. godini ostvarile neto dobit od skoro 1,66 milijardi evra i to 1,14 milijarde kod Majninga i oko pola milijarde kod Kopera.

Nova topionica, rudnici i mogućnost raseljavanja: Šta predviđa plan Ziđina za 126 kvadratnih kilometara kod Bora i Zaječara?

Nova topionica, rudnici i mogućnost raseljavanja: Šta predviđa plan Ziđina za 126 kvadratnih kilometara kod Bora i Zaječara?

Pitanje koje se prirodno nameće nije da li je bakar unosan posao. Jeste, i to sve unosniji, jer je neto dobit Ziđin Majninga u 2025. porasla 24 odsto, a Ziđin Kopera čak duplirana u odnosu na godinu ranije. Pitanje je koliko od tog bogatstva ostaje u Srbiji, kroz koji mehanizam, i da li je taj mehanizam podešen tako da državi vrati realnu vrednost onoga što se iz zemlje iznosi. Dva mehanizma su ključna: rudna renta, koju firme plaćaju za pravo da eksploatišu državno vlasništvo nad rudnim bogatstvom, i transferne cene, po kojima se roba prodaje unutar iste multinacionalne grupacije i koje određuju osnovicu na koju se ta renta uopšte obračunava.

Rudna renta u Srbiji je, zakonski gledano, jednostavna stvar. Naknada koju rudarska kompanija plaća državi je procenat od prihoda ostvarenog eksploatacijom mineralnih sirovina. Za metalične sirovine, u koje spada i ruda bakra, ta stopa iznosi pet odsto prihoda od prodaje sirovine. To važi za Ziđin Majning. Kod Ziđin Kopera, stvar je malo kompleksnija. Ovde je u pitanju finalni proizvod, katodni bakar, gde se renta računa kao pet odsto prihoda od prodaje finalnog proizvoda umanjeno za troškove metarluške prerade. Svi ostali prihodi ne ulaze u obračun rudne rente.

Problem nije u primeni zakona. Ziđin Majning je u 2025. platio 90,7 miliona evra rudne rente na poslovni prihod od 1,82 milijarde evra, što je tačno pet odsto, ni manje ni više. Kompanija je izmirila obavezu u skladu sa propisanim rokovima. Problem je u samoj visini te stope.

Rudna renta jeste mala. Za poređenje, Hrvatska naplaćuje deset odsto, Mađarska i Rumunija dvanaest, Slovenija osamnaest. Predsednik Srbije je nisku stopu rudne rente objašnjavao kao rezultat političkih ograničenja, tvrdeći da je pokušaj povećanja iz 2016. ili 2017. godine propao zbog „velikog pritiska“ i brige da se ne pokvare politički odnosi, što je objašnjenje koje je prvenstveno vezao za naftu i gas, gde Naftna industrija Srbije, u vlasništvu (još uvek) ruskog Gasproma, plaća povlašćenu rentu od tri odsto umesto propisanih sedam.

Za razliku od Ziđin Majninga, koji u svom godišnjem saopštenju eksplicitno navodi iznos uplaćene naknade, Ziđin Koper tu brojku ne objavljuje javno u dostupnim dokumentima za 2025. godinu, što je pitanje za Ministarstvo........

© Danas