Sramota je da danas Generalštab brane studenti i arhitekti dok oficiri i vojni penzioneri ćute iako su mnogi tu proveli čitav radni vek. Stavljanje van snage leks specijalisa o Generalštabu je stvar nacionalnog ponosa i dostojanstva jednog društva

Kamo sreće da je ime Nikole Dobrovića, arhitekte, urbaniste, teoretičara arhitekture, profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i akademika SANU ostalo i dalje poznato samo uskom krugu arhitekata i istoričara umetnosti. To bi značilo da njegovo jedino izvedeno delo u Beogradu nije ugroženo i da se čeka povoljno vreme da se kompleks Generalštaba na uglu ulica Nemanjine i Kneza Miloša, obnovi prema originalnom projektu, na mestu koje predstavlja sam centar srpske državnosti.

Prošle nedelje je Skupština Srbije donela leks specijalis o zgradi Generalštaba, u čijem se naslovu pominje revitalizacija lokacije, a suštinski omogućava rušenje ovog zaštićenog spomenika kulture. Od strane poslanika vladajuće većine imali smo priliku da se naslušamo nedostojnih i priglupih obrazloženja kojima su branili ovaj, za suverenu državu i prosvećeno društvo neodbranjiv predlog zakona.

Jovanović (Novi DSS) o Generalštabu: Lažni patriotizam je jedino o čemu Vučić zaista zna šta govori

Na žalost, iza ove priče se kriju posledice pogubne po našu kulturu, državu i društvo. Planiranim rušenjem kompleksa Generalštaba, ne gubimo samo vredno delo arhitektonskog modernizma dvadesetog veka. U istom bloku ugrožene su i Kasarna 7. puka s kraja devetnaestog veka kao i zgrada starog generalštaba (Kamena palata) ruskog arhitekte Vilima Baumgartena, koje se već nalaze u obuhvatu planiranog hotelsko-stambenog kompleksa. Ali to nije sve.

Perfidno se skriva mogućnost da se u bližoj budućnosti dovede u pitanje opravdanost postojanja čak i zgrade Vlade Republike Srbije i Palate Ministarstva spoljnih poslova........

© Danas