„Ljubav i Bes“ je putujući festival, koji se ovog puta održava u Beogradu, i to u KC Gradu, 28. februara.

„Ljubav i Bes“ je, kako oni sami za sebe kažu, DIY (Do It Yourself – „uradi sam“) manifestacija koju prave drugari za drugarice, drugarice za drugare… i sve one koji žele da se zabave i slušaju dobru muziku na kvalitetnom ozvučenju, u prijatnom ambijentu.

Od Zrenjanina, preko Novog Sada, sada konačno stiže i do beogradskog KC Grada, spremajući za publiku željnu drugačije zabave i nešto tvrđe, ekstremnije i alternativnije izvođače, koji će ove subotnje večeri nastupiti na dve bine, nazvane, naravno, „LJUBAV“ i „BES“.

Na „ljubavnoj“ bini nastupaju Gazorpazorp, Hill, Black Dot i Skreč Majstor Ljuban, dok će na nešto tvrđoj, „besnoj“ bini urlati i gruvati Vipera, Ground Zero, All Except One i Sunovrat.

Da bismo vam još jasnije približili šta je Ljubav i Bes, zašto je ova organizacija besna, ali i prema čemu gaji ljubav, kao i šta je na njihovim događajima potpuno zabranjeno, porazgovarali smo sa Milanom Čekrdžinom Cefom, predstavnikom ove šarene i živopisne ekipe.

Kako je nastala ideja za Ljubav i Bes? Da li je prvo postojala potreba ili konkretan događaj koji vas je naterao da „zasučete rukave“?

Festival je nastao 2014. u Zrenjaninu, mom rodnom gradu i da, definitivno je postojala potreba, a onda se nekako formirala ekipa. Iznajmili smo prelepu lokaciju na otvorenom, na periferiji grada, zasukali rukave i zaleteli se, sastavili opak “line up”, skrpili se za tehniku, pozvali ljude napravili spektakl i pokopali se finansijski. Otprilike tako je to bilo.

Festival opisujete kao DIY i andergraund manifestaciju. Šta to u praksi znači za vas? Kako izgleda jedan dan organizacije iznutra? Ljubav i Bes je pre svega neformalni kolektiv, ne postoje članstvo, pečat, račun, prostorije…sve je nekako mimo nekih standardnih paterna i prakse. To nas, verujem, nekako u startu izdvaja od mnogih drugih. Da li je to dobro ili loše, ja i dalje ne znam. Mojom selidbom u Novi Sad, nekako se i festival preselio. Ekipa se definitivno izmenila i proširila.

Malo smo porasli, stekli neko iskustvo i dokopali se opreme pa nam je sve malo lakše nego što je to bilo na početku. Uglavnom, tokom cele godine mi preko neke online grupe nabacujemo ideje, komentarišemo, maštamo i onda kad se datum manifestacije približi, onda se bukvalno prebrojimo  inapravimo neki “ratni” plan. DIY – do it yourself – uradi sam, to je neki osnovni princip kojim se vodimo, a to znači da sve što možemo uradimo sami.

S ponosom mogu da kažem da u ekipi zaista imamo profesionalce i profesionalke na različitim poljima. Većina ekipe inače živi od rada na koncertima i sličnim javnim manifestacijama I onda to iskustvo i znanje koristimo i kada je naš festival u pitanju. U široj ekipi imamo ton majstore, lajtere, binske tehničare, ljude za video, fotografiju, kuvare, programere, dizajnere, prevoznike, štampare…I onda je, hajde da kažem lako zatvoriti krug.

Neki pomognu ovako, neki onako, neki se danima pre, u vreme i malo posle festivala, festivalom bave “full time”. Rezultat........

© Danas