Brkovi se vraćaju u Beograd sa novim albumom „Duga devetka“, a uživo će ga predstaviti 12. septembra u Luci Beograd.

Brkovi su bend koji je godinama gradio reputaciju na spoju punka, folka i sirove ulične energije i dalje odbija da se uklopi u žanrovske fioke, a novi materijal nastavlja taj pravac — još direktnije, glasnije i bez potrebe da se ikome pravda.

U razgovoru za Danas, frontmen Šemso 69 govori o nastanku albuma, odnosu prema muzici i kritikama, granicama koje se u muzici stalno crtaju i brišu, ali i o tome šta danas uopšte znači raditi „svojim putem“ u vremenu kada je sve dostupno, ali retko šta ostavlja trag.

Brkovi 12. septembra u Luci Beograd: Pank, folk, velnes i sve između

Brkovi 12. septembra u Luci Beograd: Pank, folk, velnes i sve između

Šta se desilo posle velike svirke na Kalemegdanu 2024, i kako ste nastavili nakon toga?

Ma joj, prijatelju… iskreno, to ne može da se sabije u par minuta. Kad bih pričao samo o poslednjih 45 minuta, već bih ušao u haos…

Od tog momenta se svašta dešavalo, i meni lično i nama kao bendu. To su stvari koje ne možeš da ispričaš kao jednu priču, jer se stalno nadovezuju jedna na drugu. Više je to neki kontinuitet u kojem stalno ulaziš u nove situacije, pa tek kasnije shvatiš gde si uopšte bio.

Evo šta je novo. Shvatio sam koliki sam feminist. Totalni feminist, majke mi, ne kao agresivni anarhofeminist, nego samo feminist, ljudski, onaj pošteni. Žene smo zvali ljepši spol, je l’ tako, i dalje to mislimo, ja bar, a ja bih dodao da su i pametniji. Iskreno to mislim i stojim iza toga i mislim da do kraja života se neću pokajati zbog ovog što sam rekao, pošto vidim to na svakom koraku.

Kako gledaš na kritike novog albuma, ali i generalno recenzije i tu vrstu „muzičkog ocenjivanja“?

Ma nema toga kod nas u tom klasičnom smislu. Mi smo, realno, amateri u tom sistemu izdavanja. Stavimo pesmu na YouTube i to je to. Šta tu ima da se recenzira kao da je to neki zatvoren proces. Ljudi se naravno javljaju, komentarišu, porede i to ide uvek u pravcu „ovo je bolje od onog“… ali to nema nikakvog smisla. Nema takmičenja u muzici.

Čak sam i ranije rekao da mi je svejedno da li mi neko da jedinicu ili trojku. Trojka je ništa, to je ni tamo ni vamo. Ako već nešto ocenjuješ, bar da znaš gde stojiš.

Ali generalno, mi smo se od toga odmakli. Ne funkcionišemo po sistemu očekivanja kritika ili recenzija. Radimo kako nam dođe, po svom ćejfu, bez PR-a i bez spoljnog filtera.

Ako nešto prođe — super. Ako ne — ide dalje. U suštini, mi samo pokušavamo da ostanemo u svom prostoru i da ne ulazimo u te veštačke hijerarhije.

Zašto se album zove „Duga devetka“ i da li postoji neko zajedničko osećanje ili ideja koja povezuje sve pesme na njemu? Što se tiče naziva albuma, samo sam lupio. Hteo sam u stvari da se zove „Dok napalm niše granje“, to mi je bila prva ideja, ali na kraju je ispalo ovako. Ali na kraju devet album – „Duga devetka“. Nikakva filozofija. Iskreno, tu sam malo pokleknuo, hajde da kažem. Ovo je, po meni, prvi album koji je totalno kompaktan. Baš je album od početka do kraja.

Danas gledaš šta klinci rade – na Spotifyju puste malo svega, malo Seke, malo Exploiteda, malo čega god… i ne znam više ni ima li smisla sve ovo raditi.

Ali na kraju, ipak mi je najvažnije da sam sa svojim prijateljima. Mi smo stvarno prijatelji, iako se realno ne družimo privatno više, jedni drugima smo već došli preko glave. Ali jedva čekam da uđem u taj kombi. Kad god imam neki problem, zdravstveni ili bilo kakav, uđem tamo i sve mi bude lakše. Mi........

© Danas