Hoće li guske spasti Srbiju kao što su onomad spasle Rim?

Pitam se, ovijeh dni, šta zaista hoće studenti u blokadi? Šta hoćemo mi, pobunjeni građani? Šta hoće većinska Srbija?

Pravdu? Istinu? Odgovornost? Demokratiju? Ili status kvo?

Pod ovim režimom nema, niti će biti, ni pravde, ni istine, ni odgovornosti, ni demokratije. To je valjda svima jasno. Ako nije, onda smo u nevolji većoj no što možemo zamisliti.

I studenti, i oni koji ih podržavaju, moraju se opredeliti. I izjasniti. Moraju, najzad, odrediti cilj svoje pobune. I razlog svog nezadovoljstva. I uperiti prst u vinovnika opšteg rasula u ovoj zemlji. Nije neophodan srednji prst. Dovoljan će biti i kažiprst. Možda palac okrenut nadole?

Kako god, cilj se mora definisati. I obelodaniti. Razglasiti. I moraju se svi buntovnici širom Srbije oko tog cilja okupiti.

Il’ pukovnici il’… ne dao bog

Lokalni izbori u Zaječaru i Kosjeriću, to jest rezultati tih izbora, mogu biti putokaz. Svojevrstan lakmus papir. Ne izgleda, u ovom trenutku, da je optimizam opravdan. Izbori pod nepromenjenim uslovima deluju kao ponavljanje već doživljene priče, žalosne i gubitničke.

Režim će, opet, staviti u pogon sva sredstva koja ima na svom raspolaganju kako bi, po svaku cenu i na svaki način, došao do izborne pobede.

To znamo, jer smo iskusili više puta u skorijoj prošlosti. Kakvo čudo, kakva čarolija, kakva vratolomija, treba da se dogodi pa da se klatno okrene na stranu opozicije uz studentsku podršku i superviziju?

No, bez obzira na moj skepticizam, ishod će biti poučan. Ma kako se okončao.

Vidno je da energija revolta posustaje. Da lagano jenjava........

© Danas